На подашчаном платоу Плаже “Јадран”, августа 1939. године, друштво пошто је испоправљало даске и ограду, шегачи се и спрема да се бућне у свежину Ђетиње.
Плажа Јадран имала је и трамболину. Хигијенски је добро одржавана од власника Драгог Аранђеловића, а касније и Недељка Спарића. Ужички историчар Стево Игњић, у својој књизи “Ужице са старих разгленица”, пише: “У летњим месецима Ужичани су радо долазили на плажу, упражњавали водене спортове у чистом и зеленкастом току Ђетиње, одакле се пружао диван призор на романтичну клисуру ове планинске реке. Смелији заљубљеници реке купали су се у Ђетињи и “ван сезоне”, као нпр. “Десимир звани Гујар, који је живео испод Белог гробља”. За њега су Ужичани говорили да разговара са змијама.”
Касније пред сам рат, а и после, Ужичани су сами одржавали своју плажу. У првој половини педесетих година, професор Василије Вајовић, да би пополаризовао пливање у Ужицу, спорт у коме је био најуспешнији његов син Драгош, купио је даске, конопце, мреже. Љубитељи водених спортова изградили су кесоне, пливачке стазе. На овом купалишту се лако могло поставити игралиште за ватерполо.
Ужички писац Лале Милосављевић пише: – “Око Дула (Пујда ковача Антонијевића, брат касније познатог Доце власника првог послератног ужичког кафића) су се окупљали многи чаршијски младићи шале ради, а ковачница је сама од себе светско чудо. У њеном полумраку заогњи жар и пламен под удрцима меха. Лепота такве илуминације ничему слична. Затим ће од безобличног усијаног гвожђа, мајсторијом чаробњака, настати препознатљив предмет. Музика чекића и наковања слави уметност ковача дивљења вредредна.
Једнога лета дружина ужиких пливача застала је пред Пујдовом радњом. Чека их посао на Плажи “Јадран” – тако су Ужичани звали своје уређено купалиште изнад ‘Дебеле врбе’. Прави им мајстор Пујдо кланфе за кесоне. Младићи поправљају пливалиште, ускоро ће се такмичити у пливању. Стигао однекле један сеоски ђидија у пртишту, донео будак и секиру на клепање. Дуле Пујдо не би био то што је да не смисли ујдурму.
– Добро момчино, знаде ли ти да пливаш, кућа ти је у селу уз Ђетињу?
– Их, јашта! – узврати момчина.
– Ако овога најмање победиш у пливању, Џаба ти клепам и будак и секиру
– Хоћу, јашта ћу! – тврди ђидија, мери сићаног градског младића и чуди се мајстору.
И пливачи и мајстор Дуле, и момчина у пртишту кренуше на плажу. Ето готове представе. Кад стигоше пливачи и овај необичан тандем- Дуле ковач и сеоски младић у пртишту, радознали свет са плаже “Јадран” се поче окупљати. Главну реч води Дуле, режира преставу.
– Видиш јуначино, од ове до оне даске и натраг се плива. него, са ове ћуприје ваља да скочиш. Деде пливачи покажите како то радите!
На миг Пујдов дружина поскака стартним скоком и у два завеслаја врати се поново на старт. Да видите, не поколеба се ђидија, него забаци горњи део пртишта, заврте ногавице гаћетине, потрча мало, па се наглавачке џидну у воду. Публика аплаудира, а смех се разлеже плажом.
Кад се момак врати на мост где чека такмац, онај градски сићани дечко, пливачи се као почеше кладити ко ће да победи. Један од њих упита момка:
– А који ти стил пливаш?
– Момче се збуни, зачуђено погледа мајстора, али и ту је Дуле да помогне:
– Како који стил, то је стил “на крлац”! Је ли тако, делијо?
– Јашта мајсторе!- испрси се момче.
Нађе се и судија са штоперицом о врату па пита момчину:
– За које време можеш да отпливаш до краја тог пливалишта и натраг?
– Шта за колко? Очас! – узвраћа овај.
На звиждук поскакаше такмичари. Оно градско момче припусти невештог ђидију напред, а овај постранце некако напредује и бубња по води. Публика аплаудира, смех који је отпочео од дијалога на обали нарасте у прави урнебес. Градски дечак у пар лепих завеслаја мало пристигне делију, па застане да овај не примети. Имаде јуначина ипак снаге да стигне натраг и исплива целих педесет метара “на крлац”. Градски младић би за то време забављао публику пливајући час краул, па леђно, враћајући се натраг, а затим бетерфлај стижући поново.
На мосту мајстор-Дуле честита свом изабранику победу. Разлеже се аплауз. Хтедоше момка на трамболину, али то мајстор не даде. Било би много за један дан.”
