Zvali su se u tursko vreme ekmedžije. Pekari su jedan od najstarijih i nazastupljenijih užičkih zanata. Četrdesetih godina 19. veka bilo je u turskom Užicu 9 pekara. U srpskom delu Užica, u gornjoj čaršiji, delu današnje Rakijske i Carine, bila su dvojica pekara. Jedan je bio Kojo Zekavica, koji se 1836. doselio u Užice.
Godine 1853. pekari u Užicu osnivaju Pekarsko-ekmedžijski esnaf. Po popisu iz 1866. godine, Užice ima 86 pekara. U vreme kada se varoš intezivno razvija 1865-1875 bilo je dosta mehandžija – ekmedžija, kada su se ta dva zanata povezala. Godine 1896. Pekarski esnaf je 1896. svom gradu podigao česmu koja postoji i dan danas i nalazi se u centru Rakijske pijace.
U periodu između dva svetska rata, u Užicu je bilo najviše pekara, 1930. Godine 43. Pred sam rat u Užicu je bila 41 pekarska radnja.
U jednoj od najstarijih užičkih ulica, Vojvode Demira, nalazi se dobro poznata, već više od jednog veka, „Lukina pekara“. Godine 1902, užički trgovac i kafedžija Luka Todorović podigao je kuću, u kojoj je držao sa svojom ženom Radojkom kafanu sa pekarom i trgovačkom radnjom, u kojoj je prodavao suvo meso, slaninu, luk , krompir, flaširanu klekovaču sa sopstvenom etiketom. Izvozio je i brezove metle u Bosnu. Ukratko, bio je retko preduzimljiv čovek. U prvoj deceniji 20. veka, Lukina kafana je bila poznata što se u njoj završavao užički varoški karneval zvan „Seljačka svadba“.
Tokom šezdesetih godina 20. veka, nekadašnju Todorovića pekaru držao je Vidosav Marić, a zatim braća Ćazim i Milajim, Goranci iz Prištine. Od njih je 1978. pekaru preuzeo unuk Luke Todorovića, koji nosi njegovo ime, danas svim Užičanima poznati Luka Todorović i počeo u pekari spremati lepinju sa sve.
Lukina pekara i danas radi. Uz stalno prilagođavanje potrebama i navikama Užičana, pekarski zanat se održao da danas u Užicu. Uz pekarsko preduzeće „Sreten Gudurić“, ponos Užica su tradicionalne pekarske zanatske radnje „Šuljaga“ i „Luka“, uz izuzetno bogatu pekarskim asortimanom „Novu pekaru“.
