Прве ужичке штампарије се оснивају осамдесетих година 19. века. Претеча свих штампарија је била “Штампарски филијал”, коју је основала 1885. Задруга штампарских радника из Београда. До 1941. постојале су штампарије Лазара Тришића, Љубомира Романовића, Славка Поповића, и штампарија Здравка Милошевића.
У Штампарији штампарских радника, отворене као Филијала Београдске задруге штампарских радника, те 1885 су радили и први штампарски радници Петар Стојановић и Љубомир Црвенчанин, чланови дружине типографских радника у Београду, који су дошли у Ужице да оснију штампарску филијалу. Од 1. маја 1885. почели су да штампају први ужички лист “Златибор”. Штампарија је отишла под стечај 1887, када је преузима типограф Лазар Тришић.
Прва ужичка штампарија свој рад наставља као “Штампарија и књиговезница Лазара Ђ. Тришића” у којој је он био уредник, издавач и штампар. Обнавља лист “Златибор”, а 1894. Покреће лист “Ужичанин” и штапа све значајне ужичке књиге до 1904. године, неке повезује у платно штампа на бездрвном папиру. Тришић је основао и књижару која има повлашћен статус током 1904. и 1905. године. Тришићева штапарија се налазила уз простор ужичког “Сточног пијаца” (новог), ту где је данас улаз у Градску кућу (општину). Две године после смрти Тришића, 1907. године, његова жена учитељица Драга продала је Љубомиру Романовићу штампарске машине и графичку опрему.
Љубомир Романовић је у Ужице дошао из Љубљане, где је радио у штампарији “Задружна тискарна”. После куповине штампарије у Ужицу, иста наставља да ради у истој згради као Штампарија Љубомира Романовића. После 4 године сели штампарију у зграду преко улице, јер се тај део Ужица руши да би се правила зграда Округа. Током окупације на том плацу, где је била прва ужичка штампарија, аустроугарски окупатори уређују омањи парк са тениским тереном. Зграда у којој је Романовић преселио штампарију касније ће бити позната и обележена као зграда где је 1941. била прва партизанска штампарија. Старе штампарске машине Љубомир замењује новом, савременом Меглит машином, за коју је набавио богату колекцију слова и прибор за ливење ваљака. Данас се чувају у ужичком музеју као експонат. Романовић је имао књижару са повлашћеним статусом, са штампаријом је радио све до смрти 1946. године, а после њега, до национализације 1948. његов син Миодрег Романовић графичар.
Штампарија и трговина канцелариским материјалом Славка Поповића отворена је 1904. године. У њој је штампан хумористичко сатирични лист “Ера” и “Ослобођење” и неке од значајних ужичких књига тог времена. Поповић је 1924. године отворио филијалу у Чачку, где се преселио 1935. године, након продаје своје штампарије Здравку Милошевићу.
Штампарија Здравка Милошевића је основана 1935. године, када је купио машине од штампарије Славка Поповића, која је била на “Липи”. Он се није бавио издаваштвом, штампао је обрасце и пословне књиге и продавао их у сопственој књижари, која је имала повлашћени статус ђачке књижаре. Оглашавао је да повезује све врсте књига у платну, свили, плишу и кожи и утискује оргиналне златне натписе. Штампарија је 1941, у периоду од 24. септембра до 29. новембра, радила у склопу партизанске штампарије. Тигл из Милошевићеве штампарије са доста канцеларијског материјала однели су немачки војници 1944. године. И ова ужичка штампарија је радила до национализације 1948. године.
После 1945. године у Ужицу штампарско издавачки посао дуже од 50 година је обављала Штампарија „Димитрије Туцовић“. Од осамдесетих и деведесетих година присутне су штампарије “Рујно”, “Лапчевић” и “Гутенберг”. Данас (2018.) у Ужицу раде штампарије “Графичар”, коју је 1985. године основао Милован Вуловић. То је прва приватна послератна штампарија у Ужицу. Наставља традицију угледних приватних штампарија између два рата – Љубомира Романовића и Здравка Милошевића. У “Графичару” је и сада у употреби “Хајделберг-тигл” из штампарије Романовића, спој са традицијом као сигурним упориштем модерног развоја. Ту су и “Графос” Живана Котличића, “Никитовић”, “З-Д Графика”, “Графарт”, “Графопромет”, “Братис”, “Инпринт” итд.
Услуге припреме за штампу, осветљавања графичких филмова и дигиталне штампе пружају “Дигитал” Слободана Ковачевића. Услуге дигиталне и појединачне штампе на великим форматима пружају Графички студио “Интро” Немање Његошевића, “Пулсар” Станимира Дробњаковића, Студио “Апис” Раденка Радојчића итд.
