Ужички боди-билдинг, од Прља, Небојше до Јовице

766
Прљо у време кад је био неприкосновени шампион позира на Рајским
Прљо у време кад је био неприкосновени шампион позира на Рајским

Сећам се да је боди билдинг почео да буде популаран Ужицу од половине шездесетих година 20. века. Издвојио се Миодраг Прљевић Прљо. Био је више од 30 година успешан у билдингу. Седмоструки државни првак, три пута представник Југославије на првенствима света, оснивач и тренер Клуба атлеске гимнастике “Слобода” 1982. године, касније 1992. “Путева”. Кроз ова два ужичка клуба атлеске гимнатике је прошло неколико стотина чланова.

На такмичењу у IFBB федерацији најуспешнији су били: Сузана Поповић и Милија Јечменица, прваци Балкана 1977; Ђурђа Прљевић, првакиња Југославије 1990; Бобан Јањушевић, јуниорски првак Југославије 1992; и сениорска репрезентативка Верица Томашевић, Санимир Стакић, Иван Стругаревић и Милан Мандић.

Од 1990. до 2003, радио је фитнес центар “AВХ”, касније “Галаксија” и “Гладијатор “ (NAVVA федерације) власника Небојше Димитријевића, вицешампиона Југославије 1992. и другопласираног у националном Купу 1993. Од 1997. Небојша је председник NAVVA за Србију, а од 2000. интернационални судија. Као чланови те федерације Србију су на такмичењима представљали Милка Сударевић и Јовица Савић, победници Балканског првенства 1998, и Мира Николић.

Слободан позира у Међају
Слободан позира у Међају

Боди билдинг клуб “Халк”, основан је 2006, а од 2010. влаништво је установе “Велики парк”, у чијим просторијама ради. Данас је најуспешнији Ужичанин у боди билдигу Слободан Јанковић. За десет година направио је од тела фигуру, на коме му већ многи најпознатији светски билдри завиде. Рођен је у Ужицу 1990. године. Атлеском гимнастиком је почео да се бави у средњој школи. Рекао је: “ Нису ми ишли спортови са лоптом. Док сам био сасвим мали у часописима сам видео билдере и то ме је заинтересовало. Свидело ми се то, јер сам од малих ногу волео нешто да правим. Најлепше је када нешто направиш на себи. Касније сам добио прилику да тај сан испуним и почео сам да тренирам са сада покојним Миодрагом Прљевићем, док сам био у средњој школи. Почели смо да вежбамо у теретани на плажи. Тренирам десет година, а када сам почео, тренер није имао теретану, коју је некада држао у Хотелу „Златибор“. Кренуо сам да тренирам са њим рекреативно. Прљевић ме је увео у теретану и водио ми сваки тренинг, говорио ми како да вежбам, пазио да се не повредим. Он је понео велику заслугу у свему томе што сам постигао. Касније, када сам то све научио, он се баш тада разболео. То је било после годину и по до две од нашег заједничког тренирања. “ Седам година је Слободану требало да нешто постигне и медаље и признања су почели да стижу. Данас у Земљи нема конкуренцију.