Зграда Дома је освећен 25. новембра, 1929. године на Дан Светог Јована Милостивог. Иако је био радни дан, још у 9 пре подне на ужичкој железничкој станици дошло је готово целокупно становништво Ужица, чиновници са својим шефовима, офисирски хор, сва удружења и ђаци свих школа. Поворка је у 10 сати кренула овим редом, како је описала предратна штампа:
“Заставе државне и Црвеног крста, војна музика, инвалиди, делегати Главног одбора обласног Одбора Црвеног Крста, преставници грађанске и војне власти, резерни официри и ратници, представници културних, хуманитарних и осталих удружења и установа, грађанство. Дуж целеповорке са једне стране ишли су соколи, скаути и ученици свих школа, а са друге стране соколице, планинке и ученице свих школа са својим наставницама Тада је оваква једна манифестација Црвеног Крста по први пут организована у Ужицу.
Кад је поворка обишла све главне улице, онда је дошла пред Дом. Почињало је освећење. Освећење је извршио лично епископ жички Јефрем, уз асистенцију окружног проте Стевана Бојовића и целокупног ужичког свештенства. У дом су смештене канцеларије Обласног Одбора Црвеног Крста и обласног одбора подмлатка Црвеног Крста, који ће до данашњих дана са пуно елана наставити свој успешан рад за велике идеје Црвеног Крста. Јануара 1930, питомци који су одведени у Београд због дотрајале зграде у коју су били смештени, преведени су у Ужице и смештени у нову импозантну зграду, која је својом величином и конфором требало да симболизује удобност и сигурност.
Новински чланци кажу да су се неописиво радовали, а прва песма коју су запевали на станици била је “Ево нас опет крај нашег села”.
“Грађани Ужица који су из осећања најдубљег човеколубља развијали хуман рад, дочекали су на станици ову децу коју ће и надаље увек помагати поклонима у новцу, оделу, животним намирницама, посебно за велике празнике Божић, Нову Годину, на Покладе, Ускрс.”
