Godine 1931, na incijativu Slavka Jovanovića, jednog od šefova, svi radnici u Železničkoj ložionici i Kolnici, da bi pomogli siromašnim porodicama i nezaposlenim radnicima, osnovali su dobrotvorno društvo „Garavac“. Pristupilo mu je svih 150 radnika.
Njihov cilj je bio da učestvuju u društvenom životu Užica kroz razne kulturno zabavne predstave, da bi na taj način prikupili sredstva. Tako su od priredbi, zabava, članarine za vreme Pokladne nedelje, vrbice, prikupljali novac i pomogali na različite načine siromašnoj užičkoj deci. „Garavci“, kako su ih Užičani zvali, imali su veliki uticaj na užičko javno mnjenje. Društvo je funkcionisalo do početka Aprilskog rata 1941. godine.
Slavko Jovanović je jedini sin (imao je 4 sestre) moje prababe Drage Jovanović, devojački Anđušić, i pradede Nedeljka Jovanovića. Bio je svetski putnik, predsednik opštine u Vojvodini, dok se nije skrasio u Užicu, u “Ložionici”.
