Стадион “24. септембар”, током шест деценија постојања, угостио је све најбоље клубове и играче бивше Југославије и на коме су прве фудбалске кораке направили Радомир Антић, Немања Видић, Милован Ђорић и Србољуб Стаменковић… Од 100 највећих фудбалских клубова на просторима бивше Југославије, сви су играли на овом стадиону. Од 100 најпознатијих и најбољих фудбалера бивше Југославије преко 90% је играло на овом стадиону. “Црвена звезда” и “Партизан” играли на њему преко 20 пута. Највећа посета је била 18.000 гледалаца на мечу Купа Маршала Тита 1967. против Црвене звезде. Године 1979. догодио се пожар на стадиону, када је изгорео део западне трибине и уништена клупска архива. 1980. године урађен је пројекат стадиона који је требао у коначној фази да има рефлекторе и капацитет 20.000 седећих места.
Ипак, причу о Ужичком градском стадиону “Беглук” започнимо од самог почетка.
Једна од првих радних акција која није имала везе са обновом порушеног града, пруге, мостова и путева, била је изградња стадиона у Беглуку. У тој радној акцији Ужичани су „вежбали“ за бројне радне акције, које ће уследити у целој Југославији у следећих 40 година живота у Социјалистичкој Југославији. Тек формирана власт у ослобођеном граду, предвођена спортским ентузијастом и великим навијачем “Слободе” Војимиром Војом Бојовићем, првобитно је разматрала могућности доградње и адаптације стадиона у Крчагову. У том делу Ужица се фудбал једино и играо пре Другог светског рата, јер је данашња локација стадиона била место за одлагање смећа, вишкова земље и сл. Градња стадиона је почела априла 1946. године, а незванично је отворен 9. јуна 1946, пријатељском утакмицом Слободе и Славије из Сарајева, док је званично отварање имао 24. септембра 1946. у пријатељској утакмици против Партизана, а по том датуму (ослобођење Ужица у Другом светском рату) стадион је и добио име.
Средином педесетих година прошлог века, у склопу постојеће западне трибине изграђене су свлачионице и економати, које су остале до 2010. године. Осим тога, урађена је половина северне трибине, која је била у употреби до 1980. године. Источна трибина стадиона је до исте године било место за најбучније навијаче “Слободе” и Ужичани су је називали “тополе”, јер се изнад ње простирао ред топола.
Стадион током 60-тих година није много мењао свој изглед. Значајније измене наступиле су 1973. године, када су одржане МОСИ игре у Ужицу и када је за потребе тог такмичења било неопходно проширити стазу за атлетичаре (која је била од шљаке). Тада је стара западна трибина скраћена за шест редова. Године 1977. урађена је велика реконструкција самог терена, када је померен за 4 метра десно гледајући са Западне трибине. Уласком “Слободе” у Другу лигу, 1980. године, уследила је брза и до тада највећа реконструкција стадиона, постављене су бетонске трибине на јужну и источну страну, извршено затварање северне трибине. Тиме је Ужице добило модеран спортски објекат, који је био капацитета око 11.000 гледалаца. Радови на другом нивоу источне трибуне почели су 1989. године, када су постављени темељи. Први електронски семафор постављен је 1990. године.
Након пласмана ФК Севојно у Суперлигу Србије, Севојно и Слобода Ужице су спојени у један клуб, Слобода Поинт Севојно, и због тога је стадион био комплетно реновиран, да би могао да задовољи критеријуме за играње суперлигашких утакмица. Изграђена је нова западна и северна трибина, исток и запад су били реконструисани, а вредност радова је била 220 милиона динара. На запад (2650) и исток (3348) су постављена седишта, па на стадиону укупно има 5998 седећих места и са стајаћим местима на југу и северу стадион има капацитет за око 15 хиљада гледалаца. Реновирани стадион “Беглук” је званично отворен 21. августа 2011. првенственом утакмицом Слободе ПС и Партизана, а домаћин је победио са 2:1.
