Захваљујући новинару и публицисти Јовану Николићу, Ужичанину који је био неко време дописник “Политике”, Ужичани су 1928. године имали сопствени лист “Спорт и филм”. Јован је био заљубљеник у филмску уметност од ране младости и често је саветовао власнике ужичких биоскопа које филмове да приказују. Студирао је права и у то време је основао у Ужицу Клуб филмофила и био први председник, који је добио име по познатом руском глумцу Ивану Можухину. По оснивању клуб је имао 100 чланова, који су се састајали у просторијама биоскопа “Луксор”. Популарисали су седму уметност међу младима. Организовали су предавања из филмске теорије и популарисали домаћу филмску продукцију. У клубу је настала идеја за лист “Спорт и филм”.
Издавач и власник овог, у то време необичног, листа у коме није било политике, био је Воислав Милановић, почасни председник клуба филмофила и главни финансијер. Први број је изашао у среду 17. октобра 1928. године. Јован је са пријатељом Милом Протићем дрлио главно уредништво, писао је већину чланака. Касније је часопис излазио четвртком, штампан у штампарији Славка Поповића. Поред спорских и филмских вести, објављивао је филмски репертоар, извештаје са фудбалских утакмица одиграних на игралишту у Крчагову и хумореске. Изашло је седам бројева часописа, а Филмофила је радио до 1930. године.
Јован је био аутор многих чланака објављених у часопису “Спорт и филм”, од који се могуже издвојити “Будућност Словена у развоју филмске уметности”. Писао је и за београдска издања, најпре у часописима “Филм и култура”, “Филмски алманах” Београд 1929. године. Био је један од ретких Ужичана који су се пре Другог светског рата бавили филмском проблематиком. Покренуо је лист “Ужичке новости” и био власник и уредник овог недељника који се штампао на четири стране. У овом листу објављивао је приповедну прозу, писао о прошлости Ужица, објавио одломке једне драме и једног романа, који је остао недовршен. У “Ужичким новостима” И у “Народном гласнику“ објавио је две духовите приче. Године 1935. уредио је једанаест бројева недељника “Ужички глас”, док га није однела прерана смрт.
Јован Николић је умро млад у Ужицу, 1935. године.
