Prvi protestni opozicioni miting u Užicu održan je u maju 1990. godine pred zgradom Opštine. Nazvan je “Majski miting”. Na njemu su govorili Slobodan Gavrilović, Svetislav Basara, slikar Obrad Jovanović i drugi. Atmosfera je bila nategnuta s obzirom da je ovaj prvi opozicioni miting u Srbiji bio zabranjen. Skup je, što bi danas bilo neobično, održan u popodnevnim časovima, kad su ulice uobičajno bile dosta prazne. Ali tog dana nisu bile, bile su prepune tobože nezainteresovanih šetača, a ispred zgrade Opštine je stajala samo manja grupa onih najprkosnijih i slušala govornike. Najverovatnije baš zbog toga što je Užice dosta dugo bilo “crveno”, dogodio se u njemu dosta jak opozicioni naboj, tako da je većinom na izborima dobijala opozicija.
Postojala je i ranije grupa ljudi koja se nije slagala sa komunizmom. Većinom su to bili članovi užičkog monarhističkog kluba “”Kralj Petar drugi”. U Užice su dolazili Dobrica Ćosić, Sreten Marić i drugi. Dugo bi sa protivnicima aktuelne vlasti razgovarali teoretski o problemima. Tako, i ako su bili lojalni građani, opoziciona ideja nije zamrla.
U to vreme sveopšte krize, mladi su uzimali učešće u političkom životu, studenti su često protestovali protiv vlasti, a za njima, kao podrška po svim gradovima, učenici srednjih škola. A profesori su većinom bili na strani učenika.
U prvoj polovini devedesetih godina iako je većina Užičana glasala za opozicione partije, ipak, zbog tada većinskog sistema, SPS je dobijao izbore, te su na rukovodećim mestima u Užicu listom bili socijalisti. Možda je to bilo dobro za grad ako se pogleda kako su kasnije prolazile opštine u kojima je pobedila opozicija i smenjeni svi socijalisti. Bili su pod raznim pritiscima, maltretiranjem, nedodeljivanjem novca s obzirom da je sve bilo centralizovano…
Godine 1996. godine 20. novembra proteste bolje reći demonstracije Užicu je izazvalo prekrajanje lokalnih izbora, na izborima za lokalnu upravu. Trećeg novembra te 1996, najviše glasova dobila je Koalicija “Zajedno” u kojoj su bile DS i SPO sa Građanskim savezom Srbije. Opštinski odbor izborne komisije poništila je rezultate drugog kruga izbora, koji su održani 17. novembra u 9 izbornih jedinica u kojima je Koalicija dobila većinu. Koalicija je je zakazala protesni skup za 20. novembar ispred zgrade opštine, gde se skupilo oko 10.000 građana. Na Mitingu su govorili kandidati za odbornike koalicije zajedno, predstavnici Koalicije iz Požege, Arilja, Kosjerića, Ivanjice, Nove Varoši i repoblički poslanici Slobodan Gavrilović i Ljubiša Arsenijević. Skup protekao bez incidenta, a građani su pozvani da u trećem krugu glasaju za Koaliciju. Protesti su nastavljeni i narednih dana okupljanjem građana ispred zgrade opštine i protesnom šetnjom. Užičani su nosili transparente sa zahtevima da se priznaju rezultati izbora, uzvikivali parole i duvali u pištaljke.
Sreten Tanasković napravio je najveću pištaljku, koja je kasnije poklonjena organizacionom odboru protesta u Beogradu. Radi sprečavanja najavljenog mitinga Koalicije u Užicu, policija je mobilisala rezerni sastav i dovela pojačanje iz drugih gradova Srbije. U trećem izbornom krugu, 27. novembra, u preostalih 9 izbornih jedinica Koalicija je osvojila sve mandate. Sednica novoizabrane skupštine održana je 12. decembra 1996, ali je delegate Skupštine policija izbacila iz sale. Šetnje su nastavljene i tokom decembra i januara sa istim zahtevima. Oko 5.000 građana okupilo se 3. februara 1997. na protesnom mitingu povodom brutalnog ponašanja pripadnika MUP-a Srbije prema učesnicima zajedničkog protesta studenata i Koalicije “Zajedno”. Posle više od 90 dana svakodnevnih šetnji Užicem, protest je završen 21. februara, kada je održana sednica Skupštine opštine na kojoj su potvrđeni rezultati glasanja za odbornike: 39 mandata osvojila je Koalicija “Zajedno” i 28 Socijalistička partija Srbije.
Sledeći značajni protesti u Užicu su se desili 2000. godine. Organizovala ih je Demokratska opozicija Srbije – DOS. Zahtev je bio da predsednik SR Jugoslavije, Slobodan Milošević, do 5. oktobra prizna rezultate glasanja na saveznim, predsedničkim i lokalnim izborima, održanim 24. septembra 2000. U Užicu je na izbore izašlo 74 odsto glasača, a najviše poslanika dobio je DOS. U organizaciji užičke Demokratske opozicije, 5. oktobra krenula je iz Užica prema Beogradu kolona od 26 autobusa i više od 300 automobila sa demonstrantima. Pratili ih je ekipa užičke Televizije 5. U Sevojni su se koloni priključili dva autobusa sa radnicima Valjaonice bakra. Na čelu kolone bio je buldožer, koji je otklanjao prepreke na putu, za njim trubači iz Drežnika. U Požegi im se priključilo desetak autobusa i nekoliko desetina automobila. Kod skretanja za Lučane, tunel kod Kratovske stene bio je zasut velikom količinom rizle, protestante je dočekalo više od 30 policajaca u punoj opremi za razbijanje demonstracija. Buldožer je uklonio prepreku i protestanti su nastavili put ka Čačku, gde su im se pridružili Čačani. Užičke demostrante, koji su se u Beogradu pred Saveznom skupštinom priključili demonstrantima iz čitave Srbije, predvodio je Goran Svilanović, predsednik Građanskog saveza Srbije. Slobodan Milošević je 6. oktobra priznao poraz na predsedničkim izborima. Užičani su pobedu proslavili sa sugrađanima na Trgu partizana.
