Vlada misli o svemu.
Narodu je jedina briga
kako da preživi!
Kad platim struju, kiriju, vodu,
ostaje mi da odjavim telefon!
Na vreme smo izvezli mozak.
Sada imamo samo biračko telo!
I sledeći izbori biće pošteni.
Što ne pamte ni najstariji građani!
Ako uspeju najnovije
vladine ekonomske mere,
hleb će moći da se kupuje i na kredit!
Znali smo da je Vođa slep,
ali nas je privlačio
njegov pogled na svet!
Izbeglice su dolazile u Srbiju bez ičega.
Nisu želeli da produbljuju socijalne razlike!
I ti si mi neki prosjak.
Ko ti dade diplomu profesora!
Odlično se držimo…
Samo da izdrži slamka!
Mnogi Užičani nekada su rado svakodnevno slušali emisiju na Radio Beogradu u popodnevnom udarnom terminu “Porodica Jovanović – svakodnevnica jedne porodice”. Dugo vremena se nije znalo da većinu tih duhovitih tekstova, koji su bili u maniru radio drame, i koje su čitali najpoznatiji glumci poput Zorana Radmilovića, piše Užičanin, profesor književnosti Rade Jovanović, zvani “Vrabac”.
Rade Jovanović profesor – aforističar rođen je u Srebrnici 1939. godine. U Užicu je završio osnovnu i Učiteljsku školu, diplomirao je u Grupi za srpskohrvatski jezik i jugoslovensku književnost na užičkoj Višoj pedagoškoj školi, zatim na Filološkom fakultetu u Beogradu. Kao učitelj radio je u Kostojevićima, kao nastavnik u Staparima i Užicu. Bio je direktor i savetnik kordinator u Dečijem odmaralištu “Zlatibor” u Užicu.
Bio je jedan je od najpoznatijih aforističara današnjice, prevođen na mnoge svetske jezike, zastupljen u skoro svim aforističarskim antologijama u zemlji i svetu. Bio je predsednik KPZ Užice i dobitnik Zlatne značke KPZ Srbije. Bio je predsednik Književnog kluba “Paun Petronijević” u Užicu, u dva mandata odbornik SO Užice, član Udruženja književnika Srbije, osnivač prvog privatnog Radija 31 u Užicu i glavni urednik, osnivač i glavni i odgovorni urednik prvog privatnog lista „Užička nedelja“; urednik lista „Privrednik“ u Užicu; stalni saradnik emisija “Vreme sporta i razonode”, pomenutih “Jovanovića“, “Vesele večeri” Radio Beograda, humorističkih emisija Radio Sarajeva, Novog Sada i Zagreba, zagrebačke SN revije, Ježa, Humora, Seksi humora, novosadskog Osmeha, NIN-a, Danasa, Prosvetnog pregleda, frankfurtskih Vesti, kolumnista užičkih Vesti, uvršten u značajne ličnosti Biografskog leksikona Zlatiborskog okruga. Dobitnik je mnogih književnih nagrada.
Objavio je sedam knjiga:
San je da sve ovo sanjamo – aforizmi, KPZ Užice, 1994.
Kuća smeća – aforizmi, “Vodič”, Užice, 1995.
Hapygrami – epigrami, “Kadinjača”, Užice, 1995.
Srbija na isteku – aforizmi, KPZ, Užice, 1997.
Pusti, mužu, rogove – erotski aforizmi, “Ortoza”, Užice, 1999.
Kratko i kasno – aforizmi, AGORA, Zrenjanin, 2008. i 2010.
Iz Crvene banovine – erotski aforizmi, AGORA, Zrenjanin, 2010.
Godine 2016 je preminuo posle duže i teže bolesti. Užički pisac Dragan R. Filipović je napisao:
“Umro Vrabac. Što bi Vasko Popa rekao: ‘Ne znam šta mu bi, on dosad nije radio takve stvari’. Među najznačajnijim dostignućima, a mnogo ih ima, knjižim mu to što je stao iza mladih snaga grada. Primio nas je, kosate i nadobudne, na kafu u kancelariji dečijeg odmarališta i rado polemisao; umeo je da nas podrži i kada je to bilo možda, i presudno. Zato, Rade, idi mirno preko reke; ni u tom poduhvatu ne daj Bojadžijama i odrođenima da ti priđu. Ne treba tebi pomoć Anđela na dugom putovanju koje si preduzeo; neka bude uz tebe kao voljeno društvo. Ispozdravljaj tamo.“
