Ужички Врабац, Раде Јовановић

1712

Влада мисли о свему.
Народу је једина брига
како да преживи!

Кад платим струју, кирију, воду,
остаје ми да одјавим телефон!

На време смо извезли мозак.
Сада имамо само бирачко тело!

И следећи избори биће поштени.
Што не памте ни најстарији грађани!

Ако успеју најновије
владине економске мере,
хлеб ће моћи да се купује и на кредит!

Знали смо да је Вођа слеп,
али нас је привлачио
његов поглед на свет!

Избеглице су долазиле у Србију без ичега.
Нису желели да продубљују социјалне разлике!

И ти си ми неки просјак.
Ко ти даде диплому професора!

Одлично се држимо…
Само да издржи сламка!

Раде Јовановић Врабац карикартура
Раде Јовановић Врабац карикартура

Многи Ужичани некада су радо свакодневно слушали емисију на Радио Београду у поподневном ударном термину “Породица Јовановић – свакодневница једне породице”. Дуго времена се није знало да већину тих духовитих текстова, који су били у маниру радио драме, и које су читали најпознатији глумци попут Зорана Радмиловића, пише Ужичанин, професор књижевности Раде Јовановић, звани “Врабац”.

Раде Јовановић професор – афористичар рођен је у Сребрници 1939. године. У Ужицу је завршио основну и Учитељску школу, дипломирао је у Групи за српскохрватски језик и југословенску књижевност на ужичкој Вишој педагошкој школи, затим на Филолошком факултету у Београду. Као учитељ радио је у Костојевићима, као наставник у Стапарима и Ужицу. Био је директор и саветник кординатор у Дечијем одмаралишту “Златибор” у Ужицу.

Зоран Радмиловић у студију 7 радио Београда на снимању "Јовановића"
Зоран Радмиловић у студију 7 радио Београда на снимању “Јовановића”

Био је један је од најпознатијих афористичара данашњице, превођен на многе светске језике, заступљен у скоро свим афористичарским антологијама у земљи и свету. Био је председник КПЗ Ужице и добитник Златне значке КПЗ Србије. Био је председник Књижевног клуба “Паун Петронијевић” у Ужицу, у два мандата одборник СО Ужице, члан Удружења књижевника Србије, оснивач првог приватног Радија 31 у Ужицу и главни уредник, оснивач и главни и одговорни уредник првог приватног листа „Ужичка недеља“; уредник листа „Привредник“ у Ужицу; стални сарадник емисија “Време спорта и разоноде”, поменутих “Јовановића“, “Веселе вечери” Радио Београда, хумористичких емисија Радио Сарајева, Новог Сада и Загреба, загребачке СН ревије, Јежа, Хумора, Секси хумора, новосадског Осмеха, НИН-а, Данаса, Просветног прегледа, франкфуртских Вести, колумниста ужичких Вести, уврштен у значајне личности Биографског лексикона Златиборског округа. Добитник је многих књижевних награда.

Раде Јовановић (фото Ужичка недеља)
Раде Јовановић (фото Ужичка недеља)

Објавио је седам књига:
Сан је да све ово сањамо – афоризми, КПЗ Ужице, 1994.
Кућа смећа – афоризми, “Водич”, Ужице, 1995.
Хапyграми – епиграми, “Кадињача”, Ужице, 1995.
Србија на истеку – афоризми, КПЗ, Ужице, 1997.
Пусти, мужу, рогове – еротски афоризми, “Ортоза”, Ужице, 1999.
Кратко и касно – афоризми, АГОРА, Зрењанин, 2008. и 2010.
Из Црвене бановине – еротски афоризми, АГОРА, Зрењанин, 2010.

Године 2016 је преминуо после дуже и теже болести. Ужички писац Драган Р. Филиповић је написао:
“Умро Врабац. Што би Васко Попа рекао: ‘Не знам шта му би, он досад није радио такве ствари’. Међу најзначајнијим достигнућима, а много их има, књижим му то што је стао иза младих снага града. Примио нас је, косате и надобудне, на кафу у канцеларији дечијег одмаралишта и радо полемисао; умео је да нас подржи и када је то било можда, и пресудно. Зато, Раде, иди мирно преко реке; ни у том подухвату не дај Бојаџијама и одрођенима да ти приђу. Не треба теби помоћ Анђела на дугом путовању које си предузео; нека буде уз тебе као вољено друштво. Испоздрављај тамо.“