Ужичко дете са Росуља данас врхунски српски рок и џез гитариста

2083

“Волим свој град. Иако сам у Београду више од пола свог живота, и даље, када ме питају одакле сам, кажем „из Ужица“. Многе занимљиве ствари о Ужицу сам чуо од Београђана или стоје негде у некој причи, као незаписана чињеница. Доста сам путовао ових година, а у последње време ретко долазим, јер ми обавезе не дозвољавају ни да доручкујем на миру, а камоли да путујем из задовољства. Постоје слични градови у СФРЈ, као што је рецимо Требиње или Мостар, али ниједан као Ужице. Мали град са великом душом, историјом и културом. Надам се да ћу једног дана бити у могућности да учиним нешто добро за Ужице у самом граду. Волео бих да једног дана заслужим пензију или да направим пословну конструкцију, која би ми омогућила да преживим тамо. Хтео бих да могу да се вратим, да берем редуше, идем у Стапаре и пецам пастрмке…” – Младен Пецовић

Младен на промоцији свог албума (фото Metropolis Music)
Младен на промоцији свог албума (фото Metropolis Music)

Пецовића је мало у Србији. Има их у Ужицу и у Београду и нешто у Црној Гори. Ужички Пецовићи су стара породица са Росуља. Браћа Пецовић, Живојин и Драгомир, били су познати у Ужицу по лимарско-браварској радњи на Мегдану. Драгомирова деца су Мирјана, удата Лазовић, живи у Севојни, а Јован је некада познати тонац “Пеца” из Радио Ужица. Живојинова деца су покојни Бранислав и Милован, који и данас живи на Росуљма. Милован Пецовић има сина Мирослава и унука Младена Пецовића, који је један од најбољих српских рок и џез гитариста. Мирослав из другог брака има ћерке Анкицу и Даницу Пецовић. Пецовићима је 2013. године изгорела у пожару стара кућа на Росуљама, прављена средином 19. века, када су изгореле и бројне породичне фотографије. Писаћу још у будућности о познатој породици Пецовићима са Росуља, а сада ћу се посветити њиховом данас најпознатијем члану, гитаристи Младену Пецовићу.

Младенов први албум (фото Metropolis Music)
Младенов први албум (фото Metropolis Music)

Рођен је у Ужицу 1982. године. Када је почео да свира гитару имао је 15. година. У Београду је завршио Музичку школу Станковић, џез гитару код професора Данила Карамарковића. Младен је учио и од професора класичне музике и од џез музичара, У школи је владала таква атмосфера и програм наставе је био као састављени теоретски и вокално инструментални одсек. Контрапункт му је предавао човек који је добио неколико награда на светским такмичењима композитора. – “Када би нам прегледао задатке (као задатак из математике), имао је обичај да их преслушава у себи, читајући ноте које смо исписали и коментаришући шта му лепо звучи. Пред нас се постављао изазов да чак ни то не радимо само занатски, већ да се потрудимо да учинимо нешто паметно и лепо. Такође, имао сам и ту срећу да имам другара, Вука Парђовског, који је био ученик Борислава Митића и који ме је увео у систематику рок гитаре. Време проведено у Станковићу тих година… не бих могао да замислим ништа што би га заменило. Ако бих писао програм за школовање, покушао бих да реплицирам то што се тада тамо дешавало.”

О својим гитаристичким почетцима једном приликом Младен је рекао: “Гитара је нашла мене. Као дете сам желео да свирам виолину, а то је тада било компликовано у мом граду. Ишао сам на часове класичне гитаре неколико година, али тек са електричном гитаром се десила магија при првом сусрету. Десило се да сам на ТВ-у чуо Герија Мура како свира, како му гитара “пева” и био “однет” са овог света! Помислио сам – то је то, и ја ово желим – хоћу да свирам.”

Младен наступа (фото Metropolis Music)
Младен наступа (фото Metropolis Music)

И свирао је, док је ишао у средњу школу у школским групама. Био је запажен, позван је у Биг Бенд музичке омладине. Представљан је на наступима својих професора. Касније је наступао је са РТС-овим Биг Бендом и Београдском Филхармонијом. Наступао је и сарађивао и са многим врсним извођачима и уметницима. Освојио је прва места на Guitar Art фестивалу у Београду, у категорији етно гитаре, и Omiš Guitar Fest-у, у категорији електрична гитара. Своју велику жељу је остварио ове 2018, 1. фебруара, када је објавио први албум, са 11 ауторских инструменталних нумера. На њему Младен доказује своју тврдњу: “Електрична гитара је чаробан инструмент, употребљен како треба је изражајан као виолина, драг као флаута, моћан као тромбон и користан као клавир.” То се може чути на првом Пецовићевом албуму. Он као некакав чаробњак влада гитаром, намеће сопствено схваћање музике из душе нама слушаоцима.

Младен Пецовић, понос нас Ужичана који слушамо рок и џез музику, рекао је: “Да, албум је најзад изашао, и звучи светски, а ништа мање од тога не бих прихватио. Албум је велики пројекат. С обзиром на то да се ради о некомерцијалној, инструменталној музици, о нечему што се ради у слободно време, углавном о личном трошку и ентузијазму уског круга пријатеља и сарадника, пресрећан сам што се то десило”. Сада му је највећа жеља да ради филмску музику…