У првим поратним годинама познати хармоникаш Мија Крњевац има другу хармонику, коју свира Милија Спасојевић из Мељака (крај Београда). Њих двојица су већ тада “жарили и палили” у Београду и околини.
У каснијим педесетим годинама, на југословенској естради се појављује дует браће Спасојевић – Илија и Милија. Иако млађи, Милија је био атрактивнији члан тог дуета. За разлику од одмереног, скоро академског стила свирања Мије Крњевца, Милија Спасојевић свира жустро и темпераментно – то је било право “фајтерско” свирање! Отварање другог програма Радио Београда разбило је ону конзервативну шему емисија народне музике, па је то омогућило да се на радију чује и необично робусно свирање Милије Спасојевића, лансирајући своје славно “Ужичко коло”, које одушевљено прихватају и хармоникаши и публика. Од 1960. године, када је Милија Спасојевић снимио сингл са колима, Ужичко коло је постало заштитни знак ужичкога краја, познато као “Ужичанка”.
Иако тотална супротност у свирачком наступу, Милија је, уз Мију Крњевца, био узор генерацијама младих хармоникаша, који су се опредељивали за такав темпераментни стил. Али, животни вртлози су оборили тога чаробњака хармонике. Умро је 1980. и сахрањен у свом селу Мељаку, где се родио 1925.године. Испраћен је почастима које су му указали многи хармоникаши, дошавши на његову сахрану.
