Kad se sa Ibiševog Guvna siđe u Gluvački potok, kod stare kožare, nalazila se česma u Gluvaćima. Tu u njenoj blizini, Rista Tešić je krajem 19. veka napravo prvo užičko javno kupatilo. Ova česma je odavno zatrpana, ali se pretpostavlja da se kupatilo snadbevalo vodom sa ove česme. Kupatilo je zapušteno, ali ga je obnovio između dva svetska rata Božo Golubović i u njemu instalirao kabine sa tuševima “za mušku i žensku decu”.
Kad se siđe sa Aleksandrovog mosta i krene prema Velikom parku, uz sam Dom Crvenog Krsta, otvoreno je u vreme vlasti predsednika opštine Petra Ćelovića 1920. godine javno kupatilo, renovirano je i prošireno 1924. godine novcem i opremom dobijenom iz nemačke ratne reparacije. U Drugom svetskom ratu kupatilo je oštećeno od savezničkih bombi, pa je korišćeno malo kupatilo koje je prvenstveno služilo za uništavanje vaški, koje je uglavnom koristila vojska. Kupatilo je obnovljeno 1946, od kada su ga koristili građani i pitomci doma i internata Crvenog Krsta. Rad kupatila je nadzirao i vodio Milisav Maloparac, okružni higijeničar. Kupatilo je korišćeno do izlivanja Đetinje, tj. velike poplave 1968, kada je uništena kotlarnica i kupatilo zapušteno. Kasnije, 1974. je srušeno.
