U Užičkoj nedelji br 31 iz 1995, godine razgovarao sam sa novinarom Mišelom Petkovićem, 26. jula, za prvi rođendan prve užičke Televizije 5. Bilo je to svedočenje o nekim događanjima u jednom teškom vremenu tih devedesetih godina, kada smo imali zadivljujuće snage da pokrenemo nešto novo sa ogronim reskirom, bez ijedne činjenice da bi mogli da predvidimo budućnost. Zahvaljujući Mišelu i “Užičkoj nedelji”, ali i mojoj navici da čuvam novinske isečke, vraćamo se u vreme sredine ružnih dvedesetih godina 20. veka, da saznamo ponešto iz prošlosti o Televiziji 5 i Omladinskom klubu. Članak se zvao “Užički Berluskoni” i novinska fotografija je orginalna koja je pratila članak. Ja sam još dodao i fotografiju tadašnjeg studija TV5 i fotografiju iz diskoteke Omladiskog kluba…
Tekst Mišela Petkovića:
Užički Berluskoni
Razgovor sa Predragom Kovačevićem o godišnjici rada prve privatne televizije u gradu, o užičkoj medijskoj sceni, o tome da li je propao rokenrol…
Legendarni di džej Predrag Kovačević još jednom je posle godinu dana rada svoje televizije, uspeo da animira užičku čaršiju baš kao u zlatno doba lokalnog rokenrola. I pored sveopšteg pesimizma i dalje veruje da grad nije mrtav. Gledanost TV5 sve više mu daje za pravo.
UN: Gospodine Kovačeviću, ovih dana TV5 slavi godišnjicu rada. Da li ste zadovoljni postignutim rezultatima?
– Mislim da smo sa velikim odricanjem svih ljudi koji rade na TV5 i ovom mladom ekipom koja se filtrirala, tokom ovih godina dana, da smo uspeli da zadovoljimo neke kriterijume koji su pred nama. Znači nekih 30 odsto kriterijuma koje mislim da treba da zadovoljimo u sledećem godinama koje dolaze, uradili smo sad u prvoj godini rada. Uzimajući u obzir celu ovu situaciju u zemlji, u smislu da ne možemo da kupimo ono što nam treba nego sve moramo negde da nabavimo, a ne možemo negde da odemo u te zapadne zemlje tako lako, zadovoljan sam proteklom godinom na TV5.
UN: Pretpostavljam da je osnivanje privatne televizije bio veliki finansijski rizik.
– Velikog finansijskog rizika u početku nije bilo u onom smislu da smo uložili ogromne pare. Mi smo više uložili sebe u to, nego pare. Pare su bile, ne skuplje, nego jedan dobar “Golf”. Ali smo uložili tokom godinu dana i pre početka rada televizije, sebe u smislu da naučimo kako to funkcioniše. Dali poverenje jednoj firmi “Imtel” iz Beograda, koja nam je izašla u susret i kao poštenim ljudima nam je pomogla oko emisione tehnike. To je bio svetao trenutak, da sa firmom koja ima svetske standarde pružimo našim sugrađanima prvi užički TV program. Naši projektanti su su najbolji ljudi sa RTS-a. Ljudi koji imaju iskustva čitavih 40 godina u toj struci. To nam je pomoglo da ne ulažemo neka veća finansijska sredstva, ono što pričaju neki o milionima maraka i slično su čaršijske priče. To je prvenstveno bila velika želja i obraćanje pravim ljudima, kao što je direktor Toma Satirović iz “Imtela”.
UN: Da li ste imali podršku opštinskih vlasti?
– Nismo imali neku posebnu podršku, ali nisu nam ni odmogli. Niko nije bio protiv. Znači, niko nije nikad rekao da je protiv, nego ima mnogo stvari zakonskih, koje su praktično nerešive. Mogu da kažem da su ljudi u Opštini, recimo ljudi iz opozicionih parija, naši sugrađani, dali podršku. Nikada nisu rekli da TV5 ne treba da radi. Mi smo jedini medij koji je imao svoja načela i ja mislim da je to sad u ovom vremenu, u kakvim smo, dobro. Mi ne dajemo svoja mišljenja. Jednostavno, mi smo jedna informativna kuća koja je isključivo vezana za grad Užice. Znači kad je u pitanju neka pozorišna predstava ili bilo pta drugo, mi nećemo reći da je to valjalo ili nije. Daćemo građanima informacije da oni mogu da presude. U svakom slušaju pokušaćemo da nađemo adakvatnog čoveka, koji je kompetentan da kaže o svakoj temi kojom se bavimo. Mi kao jedna mlada ekipa ljudi, novinara koji rade na programu, imamo takav princip rada i nadam se da ćemo to zadržati, jer se i Užičanima takav rad najviše sviđa. Znači, mi naglasimo temu, a gledalište se opredeljuje šta ih najviše zanima…
UN:Da li imate stalnu dozvolu za rad i koji su uslovi za dobijanje?
– Kao i većina svih lokalnih TV stanica, mi imamo predato sve traženo u ministarstvu. Predali smo svu tehničku dokumentaciju. E, sad šta je problem oko oko te stalne dozvole? Najveći je problem oko te stalne dozvole, Vlada treba da se sastane. Ima godinu dana kako kasne oko toga da nam potvrde frekvenciju kada pogledaju našu tehničku dokumentaciju i sve ostalo što traže. Mislim da ispunjavamo negde oko 100 odsto uslova. Što znači da oni treba da sednu i da naprave zakon o medijima. Ima mnogo TV stanica u Srbiji. U nekim gradovima koji su centri kao što su Užice, Čačak, Kraljevo, Kragujevac, postoje televizije u raznim varijantama, da li je to privatno preduzeće ili poliprivatno. U malim mestima kao što je Bajna Bašta, koja ima isto svoju TV stanicu koja već godinama radi, nemaju potvrđenu frekvenciju. Ali malo se obraća pažnja, jer je usmerena na televizije koje pokrivaju veliki broj stanovnika . Recimo ako BK Telekom treba da dobije frekvenciju, oni će i dobiti, a kako van konkursa ja to ne znam. Oni pokrivaju skoro 2 miliona ljudi, a mi oko 65.000, trenutno, ako budemo bili u Krčagovu, tu ćemo, nadam se uspeti, onda ćemo sa okolinom pokrivati 85.000. Znači, koliko te potencijalnih gledalaca gleda, toliko je sve teže i sve su veće provere, što ima neke logike. Nadam se da kad prođu sve nevolje doći red na medije što se zakona tiče, pa će tu prevagnuti neki kvalitet. Po meni bi trebalo da ljudi znaju, ako već gledaju naš program, da će u svakom slučaju prevagnuti jedna stvar, a to je da neće biti prepucavanja, tematski, na neke stvari i neće ispravljati “krive Drine”. Šta je ustvari TV5 u gradu koji pokriva 65.000 stanovnika?
To je veran vrlo vađan segment za ovaj grad koji je moćan samo u tome šta govori o Užicu, o Užičanima i stalno nešto prati što interesuje sugrađane. Znači mi ne treba da se bavimo nekim političkim pitanjima. Zato postoje neke veliki televizije koje poktivaju Jugoslaviju. To ne znači da ćemo uskratiti političarima gostovanja na TV5. Nadam se da ćemo dobiti dozvolu i potvrdu frekvencije i da ćemo i dalje raditi, biti sve bolji i bolji i raditi bez te presije u smislu da će neko doći da nas zatvori posle godinu dana ulaganja živaca i srestava. I ta velika ljubav što drži sve ove ljude na okupu, koji rade na TV5. Znači, to bi nam bila velika nagrada za ono što smo do sada uradili.
UN: Profesionalizam je bolno pitanje svih užičkih medija. Mnogi su mišljenja da vi niste na visini zadatka. Vaš komentar?
– Ako bi trebao neko da se pita o profesionalizmu, onda moramo da se okrenemo svim medijima. Tu mislim na radio stanice, na sve lokalne novine i naravno na TV5. Prvo da pogledamo naš najstariji lokalni medij “Vesti” i Radio Užice, jer ti ljudi rade više od 20 godina. Nama na TV5 je bio strahovito težak zadatak da napravimo ekipu koja može da radi na televiziji. Šta je ustvari problem? Problem je što je ovo mali grad, što mi nismo ovde imali ljude koji su završili školu vezani ili su imali iskustvo radeći na nekom TV mediju. Svi ljudi koji rade u Užicu su u u mreži RTS-a. Mi smo morali da kopiramo, da pravimo razne kombincije, tako smo uspeli da uradimo nešto što liči na televiziju. Po nekim anketama koje sam pratio, Užičani su zadovoljni i nezadovoljni. Oni uvek kažu zašto ovaj ono, zašto onaj ono. Mi smo učili da radimo, to je vrlo važan segment. Kad se ide u školu i uči neki posao ide se 4 godine. TV5 radi godinu dana i mislim da ne može biti “totalno amaterska”, ali nije ni sasvim profesionalna. Za nas postoji jedna velika prepreka, Niko nam ne kupuje opremu, kupujemo koliko možemo sami. Moramo da naučimo da kupimo opremu, do tada radimo sa poluprofesionanim uređajima. Učimo zanat radeći, zato sam da se emituju i greške, pa da gledalište skrene pažnju onima koji greše: “Šta si ono sinoć uradio!”. Da sami Užičani skrenu pažnju ekipama koji rade… Posle 6 meseci rada oni koji ne otklanjanjaju greše, ili se ne usavršavaju u poslu koji rade, više ne rade na TV5, elimniše ih samo gledalište. Stalne zamerke ili pohvale u autobusu, prodavnici, na ulici, gde god se nađu ljudi koji rade na TV5 su na meti znatiželjnika puno, znaju one koji prave program. Ljudima na TV5 nije nimalo lako… Na radiju je drugačije, samo mogu da ih poznaju po glasu. Zato ljudi s televizije mnogo ranije ostvare popularnost, ako su zaista dobri, nego oni sa radija. Oni su stalno na prozivci. Kad odu da kupe hleb, neko kaže “Evo ga ovaj sa TV5”, “ostavio sam ti hleb”, nekom kažu “kakav si bio loš sinoć, ne dam ti ništa”… U tom smislu dobri dobiju želju da napreduju u svom poslu a loši odlaze, shvate da nisu za TV medij.
UN: Imate li uvida na gledanost TV5?
Radio sam neke ankete telefonskim putem. Moje iskustvo je da za sada znam šta gledaoce interesuje. Mi reemitujemo satelitski program da nam preko dana ne bude crno na ekranima. Krenemo ujutru u 9 sa crtaćima sa satelita… Zvoni telefon roditelji grde, žale se da im klinci ne uče ništa. Kad ih ne reemitujemo zovu i pitaju kad će crtaći? Zatim sam radio anketu da saznam šta Užičane najbiše interesuje. Najviše ih interesuje rat u Bosni. Odlučio sam da reemitujemo Evronjuz, to je jedna informativna tv stanica koja se meni lično sviđa, zaista su dobri… Kombinovali smo reemitovanje i sa sporskim kanalom, Užičani su uglavnom zadovoljni…
To je otprilike neka kombinacija sa kojom radimo, sa tim da u poslednje vremo radimo u kombinaciji sa BK televizijom, jer imaju dosta filmova za decu sa sinhronizacijom. Imamo ugovor sa njima, emitujemo neke njihove emisije, koje nisu političke, a za uzvrat dobijamo crtane filmove, putopisne reportaže, serije. Trudimo se da ne radimo piratski. Kupujemo filmove, imamo i tu dokumentaciju. Jedina piraterija je što reemitujemo satelit, zato sarađujemo sa BK televizijom da i to iskorenimo. Nadam se da će saradnja sa ovom televizijom biti na obostranu korist na zadovoljstvo Užičana.
UN: Vi ste dugo vremena sinonim za užičku rokenrol scenu. Zašto se danas rokenrol malo svira u Užicu?
– Na ideju za “Rok izlog” došao sam 1974. godine. Sećam se toga vremena, Ime tom programu u diskoteci OK dao današnji direktor Radija Užice Vitomir Tomić – Smašak. To je ono, sedeli, družili se i počeli zajedno da radimo u tadašnjem Omladinskom klubu kao di džeji, on je morao ubrzo zbog fakulteta da ode u Kragujevac. Ja sam nastavio da radim i nakon nekog vremena sam primljen na mestu muzičkog urednika. Na tom radnom mestu sam bio 14 godina. Još se po gradu mogu videti reklame za programe koje smo nekada radili. Imali smo tada prostor koji je bio lep. Bio je podrum, pa nikome nismo smetali, jače se sviralo. Pravili smo na godinu dana rok izloge da pokažemo šta su klinci naučili u protekloj godini. Bilo je i nagrada. Bile su tu neke nagrade, ali u svakom slučaju bilo je drugo vreme, imalo se para više nego danas. Nije bilo u prvom planu diskoteka, turbo-folka. Sad mislim da u Užicu danas nema organizatora koji bi se bavili rokenrol scenom, da li će to biti KPZ ili ko već, nema kompetentnih da to dobro urade. Da ono što oni urade nije bit rokenrola. Najverovatnije, zbog ljudi koji su se prihvatali organizacije rokenrol programa, a nisu imali pojma o tome sve to je propalo. Oni ne znaju da je to kuptura koja parira svim ostalim kulturama, da to nije neka druga vrednost, da to više nije subkultura, već vrlo jasna stvar. Mislim da ovo što se događa danas u organizaciji rok programa je samo formalna stvar, da bi se nešto organizovalo i reklo da je bilo.
UN: Posle vašeg odlaska popularna “Rupa” se od klupske scene pretvorila u običan disko klub. Šta je razlog tome?
– Najverovatnije što sam ja imao tu nesreću da polomim nogu i 9 meseci nisam radio. Neko je tu morao da bude čovek koji vuče. Tu se radili neki ljudi koji nisu imali taj miris i osećaj rokenrola. Znači, kad se se pola njih orjentisalo na kocerte narodnjaka i ne znam čega na drugoj strani je stalo. Nikada nisam želeo koncert narodnjaka. Uvek sam ubeđivao ove u omladinskoj organizaciji da dovodimo dobre programe kao što je “Smak”, “Atomsko sklonište”, “Parni Valjak”, “Bjelo dugme” itd. To je bilo sve u organizaciji tadašnjeg Kluba omladine. Nismo radili sa tadašnjim narodnjacima. Veoma jednostavno, oni navlače publiku koja nam nije odgovarala. Evo jednostavno na TV5 su zabranjeni narodnjaci, svih frakcija taj turbo-folk ili ne znam šta već. I sada da mi neko ponudi ogroman novac da mu se emituje narodnjački spot, jednostavno to se neće dogoditi. Takav je princip rada ove televizije i tako će ostati.
UN: Govori se da će Pozorište da otvori svoj TV kanal. Računate li na konkurenciju?
Mislim da dve TV stanice za grad Užice neće biti mnogo, ako tu drugu ne gura neka politička stranka i da se programi ne poklapaju…
UN: Planovi?
Danas je 26. Jul 1995. godine, prvi rođendan TV5 ako bude sreće, pustićemo repetitor za Krčagovo. Ne mogu da kažem šta će biti sutra i mislim da je to veliki problem. Dalje je u planu je Sevojno. I tu ćemo se malo zadržati, nećemo se dalje širiti, jer stvarno nemamo više mogućnosti da pokrivamo dalje područje užičke opštine. Moram istaći da smo imali jednu lepu podršku od Auto kuće “Raketa” i za njih uradili dobar posao. Oni su nam dali, u tom kompezacionom poslu, jedan potpuno novi “kec”, tako da ćemo najzad imati svoj automobil, pa ćemo moći da stignemo na više mesta . Obilazićemo grad i okolinu. Radimo sada na tome da proširimo program, gde bi smo krenuli dva sata ranije, znači u 18 sati. To je veliki zalogaj za TV5 Užice. Pokušaćemo da poboljšamo filmove. Kao najvažnije je to da ćemo na sve načine pokušati da od septembra krenemo sa informativnim programom koji bi išao svaki dan u trajanju 10 do 15 minuta. Sadržao bi najvažnije događaje u gradu, servisne informacije i tome slično. Znači, tu bi smo dali veći prijoritet slici, a manji reči.
