У Ужичкој недељи бр 31 из 1995, године разговарао сам са новинаром Мишелом Петковићем, 26. јула, за први рођендан прве ужичке Телевизије 5. Било је то сведочење о неким догађањима у једном тешком времену тих деведесетих година, када смо имали задивљујуће снаге да покренемо нешто ново са огроним рескиром, без иједне чињенице да би могли да предвидимо будућност. Захваљујући Мишелу и “Ужичкој недељи”, али и мојој навици да чувам новинске исечке, враћамо се у време средине ружних дведесетих година 20. века, да сазнамо понешто из прошлости о Телевизији 5 и Омладинском клубу. Чланак се звао “Ужички Берлускони” и новинска фотографија је оргинална која је пратила чланак. Ја сам још додао и фотографију тадашњег студија ТВ5 и фотографију из дискотеке Омладиског клуба…
Текст Мишела Петковића:
Ужички Берлускони
Разговор са Предрагом Ковачевићем о годишњици рада прве приватне телевизије у граду, о ужичкој медијској сцени, о томе да ли је пропао рокенрол…
Легендарни ди џеј Предраг Ковачевић још једном је после годину дана рада своје телевизије, успео да анимира ужичку чаршију баш као у златно доба локалног рокенрола. И поред свеопштег песимизма и даље верује да град није мртав. Гледаност ТВ5 све више му даје за право.
УН: Господине Ковачевићу, ових дана ТВ5 слави годишњицу рада. Да ли сте задовољни постигнутим резултатима?
– Мислим да смо са великим одрицањем свих људи који раде на ТВ5 и овом младом екипом која се филтрирала, током ових година дана, да смо успели да задовољимо неке критеријуме који су пред нама. Значи неких 30 одсто критеријума које мислим да треба да задовољимо у следећем годинама које долазе, урадили смо сад у првој години рада. Узимајући у обзир целу ову ситуацију у земљи, у смислу да не можемо да купимо оно што нам треба него све морамо негде да набавимо, а не можемо негде да одемо у те западне земље тако лако, задовољан сам протеклом годином на ТВ5.
УН: Претпостављам да је оснивање приватне телевизије био велики финансијски ризик.
– Великог финансијског ризика у почетку није било у оном смислу да смо уложили огромне паре. Ми смо више уложили себе у то, него паре. Паре су биле, не скупље, него један добар “Голф”. Али смо уложили током годину дана и пре почетка рада телевизије, себе у смислу да научимо како то функционише. Дали поверење једној фирми “Имтел” из Београда, која нам је изашла у сусрет и као поштеним људима нам је помогла око емисионе технике. То је био светао тренутак, да са фирмом која има светске стандарде пружимо нашим суграђанима први ужички ТВ програм. Наши пројектанти су су најбољи људи са РТС-а. Људи који имају искуства читавих 40 година у тој струци. То нам је помогло да не улажемо нека већа финансијска средства, оно што причају неки о милионима марака и слично су чаршијске приче. То је првенствено била велика жеља и обраћање правим људима, као што је директор Тома Сатировић из “Имтела”.
УН: Да ли сте имали подршку општинских власти?
– Нисмо имали неку посебну подршку, али нису нам ни одмогли. Нико није био против. Значи, нико није никад рекао да је против, него има много ствари законских, које су практично нерешиве. Могу да кажем да су људи у Општини, рецимо људи из опозиционих парија, наши суграђани, дали подршку. Никада нису рекли да ТВ5 не треба да ради. Ми смо једини медиј који је имао своја начела и ја мислим да је то сад у овом времену, у каквим смо, добро. Ми не дајемо своја мишљења. Једноставно, ми смо једна информативна кућа која је искључиво везана за град Ужице. Значи кад је у питању нека позоришна представа или било пта друго, ми нећемо рећи да је то ваљало или није. Даћемо грађанима информације да они могу да пресуде. У сваком слушају покушаћемо да нађемо адакватног човека, који је компетентан да каже о свакој теми којом се бавимо. Ми као једна млада екипа људи, новинара који раде на програму, имамо такав принцип рада и надам се да ћемо то задржати, јер се и Ужичанима такав рад највише свиђа. Значи, ми нагласимо тему, а гледалиште се опредељује шта их највише занима…
УН:Да ли имате сталну дозволу за рад и који су услови за добијање?
– Као и већина свих локалних ТВ станица, ми имамо предато све тражено у министарству. Предали смо сву техничку документацију. Е, сад шта је проблем око око те сталне дозволе? Највећи је проблем око те сталне дозволе, Влада треба да се састане. Има годину дана како касне око тога да нам потврде фреквенцију када погледају нашу техничку документацију и све остало што траже. Мислим да испуњавамо негде око 100 одсто услова. Што значи да они треба да седну и да направе закон о медијима. Има много ТВ станица у Србији. У неким градовима који су центри као што су Ужице, Чачак, Краљево, Крагујевац, постоје телевизије у разним варијантама, да ли је то приватно предузеће или полиприватно. У малим местима као што је Бајна Башта, која има исто своју ТВ станицу која већ годинама ради, немају потврђену фреквенцију. Али мало се обраћа пажња, јер је усмерена на телевизије које покривају велики број становника . Рецимо ако БК Телеком треба да добије фреквенцију, они ће и добити, а како ван конкурса ја то не знам. Они покривају скоро 2 милиона људи, а ми око 65.000, тренутно, ако будемо били у Крчагову, ту ћемо, надам се успети, онда ћемо са околином покривати 85.000. Значи, колико те потенцијалних гледалаца гледа, толико је све теже и све су веће провере, што има неке логике. Надам се да кад прођу све невоље доћи ред на медије што се закона тиче, па ће ту превагнути неки квалитет. По мени би требало да људи знају, ако већ гледају наш програм, да ће у сваком случају превагнути једна ствар, а то је да неће бити препуцавања, тематски, на неке ствари и неће исправљати “криве Дрине”. Шта је уствари ТВ5 у граду који покрива 65.000 становника?
То је веран врло вађан сегмент за овај град који је моћан само у томе шта говори о Ужицу, о Ужичанима и стално нешто прати што интересује суграђане. Значи ми не треба да се бавимо неким политичким питањима. Зато постоје неке велики телевизије које поктивају Југославију. То не значи да ћемо ускратити политичарима гостовања на ТВ5. Надам се да ћемо добити дозволу и потврду фреквенције и да ћемо и даље радити, бити све бољи и бољи и радити без те пресије у смислу да ће неко доћи да нас затвори после годину дана улагања живаца и срестава. И та велика љубав што држи све ове људе на окупу, који раде на ТВ5. Значи, то би нам била велика награда за оно што смо до сада урадили.
УН: Професионализам је болно питање свих ужичких медија. Многи су мишљења да ви нисте на висини задатка. Ваш коментар?
– Ако би требао неко да се пита о професионализму, онда морамо да се окренемо свим медијима. Ту мислим на радио станице, на све локалне новине и наравно на ТВ5. Прво да погледамо наш најстарији локални медиј “Вести” и Радио Ужице, јер ти људи раде више од 20 година. Нама на ТВ5 је био страховито тежак задатак да направимо екипу која може да ради на телевизији. Шта је уствари проблем? Проблем је што је ово мали град, што ми нисмо овде имали људе који су завршили школу везани или су имали искуство радећи на неком ТВ медију. Сви људи који раде у Ужицу су у у мрежи РТС-а. Ми смо морали да копирамо, да правимо разне комбинције, тако смо успели да урадимо нешто што личи на телевизију. По неким анкетама које сам пратио, Ужичани су задовољни и незадовољни. Они увек кажу зашто овај оно, зашто онај оно. Ми смо учили да радимо, то је врло важан сегмент. Кад се иде у школу и учи неки посао иде се 4 године. ТВ5 ради годину дана и мислим да не може бити “тотално аматерска”, али није ни сасвим професионална. За нас постоји једна велика препрека, Нико нам не купује опрему, купујемо колико можемо сами. Морамо да научимо да купимо опрему, до тада радимо са полупрофесионаним уређајима. Учимо занат радећи, зато сам да се емитују и грешке, па да гледалиште скрене пажњу онима који греше: “Шта си оно синоћ урадио!”. Да сами Ужичани скрену пажњу екипама који раде… После 6 месеци рада они који не отклањањају греше, или се не усавршавају у послу који раде, више не раде на ТВ5, елимнише их само гледалиште. Сталне замерке или похвале у аутобусу, продавници, на улици, где год се нађу људи који раде на ТВ5 су на мети знатижељника пуно, знају оне који праве програм. Људима на ТВ5 није нимало лако… На радију је другачије, само могу да их познају по гласу. Зато људи с телевизије много раније остваре популарност, ако су заиста добри, него они са радија. Они су стално на прозивци. Кад оду да купе хлеб, неко каже “Ево га овај са ТВ5”, “оставио сам ти хлеб”, неком кажу “какав си био лош синоћ, не дам ти ништа”… У том смислу добри добију жељу да напредују у свом послу а лоши одлазе, схвате да нису за ТВ медиј.
УН: Имате ли увида на гледаност ТВ5?
Радио сам неке анкете телефонским путем. Моје искуство је да за сада знам шта гледаоце интересује. Ми реемитујемо сателитски програм да нам преко дана не буде црно на екранима. Кренемо ујутру у 9 са цртаћима са сателита… Звони телефон родитељи грде, жале се да им клинци не уче ништа. Кад их не реемитујемо зову и питају кад ће цртаћи? Затим сам радио анкету да сазнам шта Ужичане најбише интересује. Највише их интересује рат у Босни. Одлучио сам да реемитујемо Евроњуз, то је једна информативна тв станица која се мени лично свиђа, заиста су добри… Комбиновали смо реемитовање и са спорским каналом, Ужичани су углавном задовољни…
То је отприлике нека комбинација са којом радимо, са тим да у последње времо радимо у комбинацији са БК телевизијом, јер имају доста филмова за децу са синхронизацијом. Имамо уговор са њима, емитујемо неке њихове емисије, које нису политичке, а за узврат добијамо цртане филмове, путописне репортаже, серије. Трудимо се да не радимо пиратски. Купујемо филмове, имамо и ту документацију. Једина пиратерија је што реемитујемо сателит, зато сарађујемо са БК телевизијом да и то искоренимо. Надам се да ће сарадња са овом телевизијом бити на обострану корист на задовољство Ужичана.
УН: Ви сте дуго времена синоним за ужичку рокенрол сцену. Зашто се данас рокенрол мало свира у Ужицу?
– На идеју за “Рок излог” дошао сам 1974. године. Сећам се тога времена, Име том програму у дискотеци ОК дао данашњи директор Радија Ужице Витомир Томић – Смашак. То је оно, седели, дружили се и почели заједно да радимо у тадашњем Омладинском клубу као ди џеји, он је морао убрзо због факултета да оде у Крагујевац. Ја сам наставио да радим и након неког времена сам примљен на месту музичког уредника. На том радном месту сам био 14 година. Још се по граду могу видети рекламе за програме које смо некада радили. Имали смо тада простор који је био леп. Био је подрум, па никоме нисмо сметали, јаче се свирало. Правили смо на годину дана рок излоге да покажемо шта су клинци научили у протеклој години. Било је и награда. Биле су ту неке награде, али у сваком случају било је друго време, имало се пара више него данас. Није било у првом плану дискотека, турбо-фолка. Сад мислим да у Ужицу данас нема организатора који би се бавили рокенрол сценом, да ли ће то бити КПЗ или ко већ, нема компетентних да то добро ураде. Да оно што они ураде није бит рокенрола. Највероватније, због људи који су се прихватали организације рокенрол програма, а нису имали појма о томе све то је пропало. Они не знају да је то куптура која парира свим осталим културама, да то није нека друга вредност, да то више није субкултура, већ врло јасна ствар. Мислим да ово што се догађа данас у организацији рок програма је само формална ствар, да би се нешто организовало и рекло да је било.
УН: После вашег одласка популарна “Рупа” се од клупске сцене претворила у обичан диско клуб. Шта је разлог томе?
– Највероватније што сам ја имао ту несрећу да поломим ногу и 9 месеци нисам радио. Неко је ту морао да буде човек који вуче. Ту се радили неки људи који нису имали тај мирис и осећај рокенрола. Значи, кад се се пола њих орјентисало на коцерте народњака и не знам чега на другој страни је стало. Никада нисам желео концерт народњака. Увек сам убеђивао ове у омладинској организацији да доводимо добре програме као што је “Смак”, “Атомско склониште”, “Парни Ваљак”, “Бјело дугме” итд. То је било све у организацији тадашњег Клуба омладине. Нисмо радили са тадашњим народњацима. Веома једноставно, они навлаче публику која нам није одговарала. Ево једноставно на ТВ5 су забрањени народњаци, свих фракција тај турбо-фолк или не знам шта већ. И сада да ми неко понуди огроман новац да му се емитује народњачки спот, једноставно то се неће догодити. Такав је принцип рада ове телевизије и тако ће остати.
УН: Говори се да ће Позориште да отвори свој ТВ канал. Рачунате ли на конкуренцију?
Мислим да две ТВ станице за град Ужице неће бити много, ако ту другу не гура нека политичка странка и да се програми не поклапају…
УН: Планови?
Данас је 26. Јул 1995. године, први рођендан ТВ5 ако буде среће, пустићемо репетитор за Крчагово. Не могу да кажем шта ће бити сутра и мислим да је то велики проблем. Даље је у плану је Севојно. И ту ћемо се мало задржати, нећемо се даље ширити, јер стварно немамо више могућности да покривамо даље подручје ужичке општине. Морам истаћи да смо имали једну лепу подршку од Ауто куће “Ракета” и за њих урадили добар посао. Они су нам дали, у том компезационом послу, један потпуно нови “кец”, тако да ћемо најзад имати свој аутомобил, па ћемо моћи да стигнемо на више места . Обилазићемо град и околину. Радимо сада на томе да проширимо програм, где би смо кренули два сата раније, значи у 18 сати. То је велики залогај за ТВ5 Ужице. Покушаћемо да побољшамо филмове. Као најважније је то да ћемо на све начине покушати да од септембра кренемо са информативним програмом који би ишао сваки дан у трајању 10 до 15 минута. Садржао би најважније догађаје у граду, сервисне информације и томе слично. Значи, ту би смо дали већи пријоритет слици, а мањи речи.
