Године 1961. у ужичкој Гиманазији настаје Вис Весели дечаци. Ту свирају: Јовица Митрашиновић иструмети с клавијатуром, Драган Божовић соло гитара, Павле Зарић Рицко – бас гитара, Војо Мулина бубњеви, Бато Јездић свира трубу и шета између Ера и Веселих дечака изванредно имитирајући Луј Амстрога вокалом и трубом у песми “Кад свеци марширају”.
Кроз овај ужички састав пролази мноштво талентованих вокала, чак три у време када су били најпопуларнији међу ужичком омладином, задужени за различите делове репертоара: Предраг Ђурић Ђура за тада популарне италијанске канцоне, Слобо Мулина за домаће шлагере, Бранко Вилимановић за соул, песме Пет Буна. Ту је свој живот музичара започео Рицко, касније легендарни ужички гитариста, за кога се говорило да је први почео да користи рифове прогресивне музике рока у Србији. Ту је започео познати бубњар у београдским круговима, професионални музичар Војо Мулина.
Поп група Весели дечаци постојала је све до 1965. године и уз Ере била једина група која је у свом репертоару имала рок стандарде, успевајући без конкуренције све до 1963. године. Јовица Митрашиновић се сећао: “Почели смо да свирамо боље, а самим тим су и приходи расли, карте су распродаване за пола сата. Девојке су шиле свечане хаљине због наших игранки, били смо први Ужичани који су свирали Битлсе, разбили неке баријере и утрли пут за оне који ће доћи после нас. Било је то време романтике и нас момака који смо свирали нумере тада популарних Златних дечака, Реј чарлса, Чаби Чекера, Фест Домина и других. Нажалост, тонског материјала није остало иза нас… Остало је пар пожутелих фотографија”.
Из групе први одлази Слобо Мулина, кратко време ту је популарни певач Предраг Ђурић Ђура, који је важио за “заводника”. Њега замењује Драшко Симић, познат по свом извођењу композиције “ Кућа излазећег сунца” британске групе Енималс.
