Пекар Стојко Млађеновић је 1952. године у Ужицу направио кућу. Тада је имао шестогодишњег сина Бранислава. Почетком шездесетих Бранислав је веома активан у омладинској организацији као председник Клуба младих “Пашиновац”. Близак сарадник Драгана Станковића тадашњег председника ужичке омладине.
Клинци из краја Мићо Чворовић зв. Чворак и Драган Петровић зв. Шврћо имали су гитаре, Љубиша Дробњак хармонику, Велимир Савић Сава је позамљивао гитару од зета Бранислава Млађеновића. Свирали су онако за своју душу ту на Пашиновцу. Једног дана Шврћо је набавио магнет за гитару, причврстио га и озвучио је. Затим је прикључио на радиоапарат “Космај” и поподневни матине у Клубу младих Пашиновца је могла да почне.
Бранислав Млађеновић је био потпуно немузикалан, али рођени глумац (тако је због недоласка бубњара на једној игранци у успео да га одглуми) и над све добар организатор, креативан и веома агилан момак. Брзо је убедио Станковића да се распише конкурс за иструменте. Све је урађено у рекордном времену и ова група музикалних младих је пре нове 1964. добила инструменте и већ искусног бубњара Стојана Марсилију Цола. Био је повелики снег када су отишли да их преузму у Друштвени дом. Тада су се и фотографисали испред Шврћове куће…
Мада је био предлог да се назову “Црни пантери”, превагнуо је Бранислављев предлог “Метеори”. У то време је била у тренду иструментална музика Шедоуза и Метеори који су имали менаџера уместо певача су се одлучили да се опробају у том жанру тадашње бит музике.
Прича о Метеорима постаје озбиљнија и упознаје их цело Ужице, као и места у околини. Постаје главна конкуренција Смаку света, иако искључиво свирају иструментале под утицајем Шедоуса и Црвених Кораља, ту су свирали: Драган Петровић Шврћо – соло гитара, Велимир Савић Сава – ритам гитара, Мишо Чворовић – бас гитара, Марсилија Стојан – бубњеви, Љубиша Дробњак – клавијола (иструмент са диркама, нешто између хармонике и оргуља).
