Е овако вам је то било те 1956. године, биће за Први мај. Ишао ја у вртић, који је био у Поповића кући, скорије је срушена, била тамо преко пута улаза на пијац на Главној.
Изабрали ме да глумим патуљка. Е сад, који сам патуљак био не сећам се, највероватније Мргуд.
Онда нас потрпају на камион украшен гранчицама бора или јеле и идемо на карневал по граду. Нисмо смели баш да се померамо, јер су нам оделца била начињена од оног гужвавог папира у боји. Мени је највише сметала брада од вате, која ме стално терала да кинем. Заборавио бих ја то да мој тата Влајко није фоткао, али има и једна слика коју је сликао кум Стево Влајнић, на ком смо ми на камиону али се види и тата Влајко са фотоапаратом. После пар месеци добио сам полио, тј дечију парализу у том истом вртићу или како су онда звали “обданиште” и онда је почело мучење мене и моје мајке по болницама. Углавном, мајка Вера ми је спасла живот и еве мене још ређам фотке и причице.
Да, нашао сам једну слику из ужичког излетишта у ади за Први мај из 1956, где се виде две девојчице које имају тада главни хит – лоптице на гумици, од тог истог папира од ког су мени направили оделце патуљка.
