E ovako vam je to bilo te 1956. godine, biće za Prvi maj. Išao ja u vrtić, koji je bio u Popovića kući, skorije je srušena, bila tamo preko puta ulaza na pijac na Glavnoj.
Izabrali me da glumim patuljka. E sad, koji sam patuljak bio ne sećam se, najverovatnije Mrgud.
Onda nas potrpaju na kamion ukrašen grančicama bora ili jele i idemo na karneval po gradu. Nismo smeli baš da se pomeramo, jer su nam odelca bila načinjena od onog gužvavog papira u boji. Meni je najviše smetala brada od vate, koja me stalno terala da kinem. Zaboravio bih ja to da moj tata Vlajko nije fotkao, ali ima i jedna slika koju je slikao kum Stevo Vlajnić, na kom smo mi na kamionu ali se vidi i tata Vlajko sa fotoaparatom. Posle par meseci dobio sam polio, tj dečiju paralizu u tom istom vrtiću ili kako su onda zvali “obdanište” i onda je počelo mučenje mene i moje majke po bolnicama. Uglavnom, majka Vera mi je spasla život i eve mene još ređam fotke i pričice.
Da, našao sam jednu sliku iz užičkog izletišta u adi za Prvi maj iz 1956, gde se vide dve devojčice koje imaju tada glavni hit – loptice na gumici, od tog istog papira od kog su meni napravili odelce patuljka.
