Брдо Велико Забучје, до првог еколога Риста Тешића, гола стеновита површина, по којој су само козе скакале у потрази за ретким биљкама. На тој стеновитој громади је данас права зелена оаза, чијим се серпентинама пење пут према Белој земљи. Ту и тамо су сређена насеља са лепим кућама и још лепшим цветним баштама. Историја овог ужичког брда је бурна још од римског времена, тада „Забачаје“, где су на висовима имали осматрачнице. Одатле су Аустијанци са веће висине артиљеријом гађали 1737, током опсаде, ужичку тврђаву. За време Другог српског устанка ту су се догодиле значајне битке. На Биоктошу, између два светска рата, ужички радници, да би пркосили властима, побадали су црвене заставе.
Са преко реке стеновитим гребеном на коме је „Стари град“, Забучје чини природну капију, кроз коју Ђетиња из уске клисуре, улази у широку ужичку котлину. На Биоктошу, доминатном врху Забучја, је 1961. постављен телевизиски репетитор, када је Ужице добило тв програм, Први програм Телевизије Београд. Касније је објекат проширен, па је дограђен, на стуб висине 30 метара додата је цев од осам метара, на којој су постављене пријемне антентене радио и тв репетитора више телевизиских програма. Током НАТО агресије „релеј“, како су га звали Ужичани, уништен је ракетама. После рата са алијансом уследила је убрзана обнова.
Већини Ужичана прва панорама града је била са видиковца стене врха Биоктоша, који се налази на 706 метара надморске висине. Године 2018, око претходно постављеног панорамског телескопа са 20 пута увећања, уређен је видиковац. Приликом отварања градоначелник Тихомир Петковић је нагласио: “Изградњом видиковца овај локалитет, са кога се види панорама Ужица, постао је изузетно атрактиван за туристе и локално становништво, који га свакодневно посећују”.
