NEIMARSTVO

- lokacije i objekti -
Od brvnara osaćanki i vajata, Ere se vinuše put nebesa sa školama, urbanizacijom, elektrifikacijom, turizmom, oblakoderima i industrijalizacijom.

Memorijalno obeležje na Kadinjači

Razlog zbog čega je građen spomen kompleks ,,Kadinjača“ prvenstveno je u političkom značaju koje je to mesto imalo za tadašnji režim.

Spomen piramida na Kadinjači

Na godišnjicu bitke, 1952. godine, Radivoje Jovanović Bradonja, borac sa Kadinjače, otkrio je spomenik u čast borcima Radničkog bataljona.

Gde je bila prva knjižara “Pobeda”?

Fotografija je iz 1947. godine, snimljena na prvomajskom defileu Glavnom ulicom.

Putovanje kroz vreme Fabrike oružja i municije u Krčagovu

I tako, fabrika je iz Kranja premeštena u Užice, zato što se industrija od posebnog značaja za odbranu zemlje nije mogla nalaziti blizu državne granice.

Užički Crveni krst (četvrti deo): Rad Doma za siročad, Garavci, priznanja i nagrade

Članovi užičkog oblasnog odbora mogli su biti ponosni na svoj dobrotvorni rad, u kome su mnogi pronašli nadu i spas.

Užički Crveni krst (treći deo): Kako je otvorena zgrada užičkog Crvenog krsta?

Novinski članci kažu da su se neopisivo radovali, a prva pesma koju su zapevali na stanici bila je "Evo nas opet kraj našeg sela".

Užički Crveni krst (drugi deo): “Orfelinat” i nova zgrada Doma

Glavni odbor društva izdvaja sumu od milion dinara, a užički odbor i od Samouprave užičke oblasti dobija 100.000 dinara.

Užička Robna kuća “Beograd”

Došlo je do tučnjave, razbijena su stakla na vratima i nekim izlozima, do tada neviđenim u Užicu. Kao da je taj događaj najavio neko novo vreme bezobirnosti i nekulture u ponašanju.

Užički Crveni krst (deo prvi), početak rada, kraljica Natalija i dobrotvorka Stana Popović

Priča o užičkom Cvenom krstu i njegovoj zgradi započeću od trenutka kada je knjeginja Natalija postala zaštitnik srpskoga humanog društva Crvenog krsta.

O jednoj od najstarijih zgrada užičkog kraja i česmi uz nju

U selu Kremna, u zaseoku Dabiševac, nalazi se Moljkovića han, podignut krajem 18. veka.

Jedina užička palata i njena okolina

Palata Tkačke radionice podignuta je 1920. godine na mestu gde se delom danas nalazi Hotel “Zlatibor” i tržni centar “Koning”.

Upoznaj užički “Beli dvor”

Kad je je blesnula u svoj belini i lepoti, Užičane je podsetila na Beli dvor, tadašnju rezidenciju predsednika SFRJ Tita i od tada je užički Beli dvor.

Osamdeset godina užičkog Vodovoda (1938 – 2018)

Na predlog inžinjera Miladina Pećinara, kasnije akademika, godine 1938. iz sela Vrela, tačnije sa Živkovića vrela, dovedena je voda u varoš.

Ulica Žička i u njoj nekadašnja „Panj česma“

Preko ulice, kod Doma užičke crkve, postoji „Česma kod ora“ ili „Panj česma“. Odavno voda iz te česme ne izlazi...

Nekadašna najstarija užička česma za koju se zna

Česma je bila na samom ulazu sa leve strane u dvorište kasarne, sa desne strane je stražarska kućica.

Najstarija užička zgrada (drugi deo)

Ova zgrada je imala poveći značaj u stvaranju užičke čaršije. Oko nje je nastalo ekonomsko i društveno središte grada sa pijacom i poslovnim objektima.

Znameniti Užičanin i njegova i danas posebna kuća

Za narodnog poslanika u Užičkom srezu izabran je po prvi put 1902. Od tada je biran za poslanika Skupštine Srbije i Jugoslavije do 1938.

Kako je srušen stari Užički grad (utvrđenje)?

Užička tvrđava je napuštena, topovi okrenuti prema varoši su onesposobljeni.

Carinski most i Ćuretova užička pesma nastala na njemu

Ovaj most je iznad Gluvaćkog potoka, na glavnoj carinskoj raskrsnici. Nekadašnje omiljeno mesto za okupljanje mladih Carinjaša.

Užička kuća u kojoj je odrasla operska diva

Kuća u užičkoj Klisuri u kojoj je odrasla užička operska diva Tanja Obrenović dominirala je decenijama ovim delom Užica i bila središte ovog dela Klisure.

O posebnom UE mostu, i o dve njegove namene

Prvi železnički most od železničke stanice prema Međaju u blizini Doma Crvenog Krsta je montiran 1924. godine.

Kako je građena najstarija sačuvana užička zgrada (prvi deo)

Najstarija užička zgrada Komande garnizona u Užicu je sagrađena u periodu od 1851. do 1859. godine.

Retka užička kuća iz 19. veka

Dalje se preko tadašnje pruge uskog koloseka krene starim Zlatiborskim putem, pa se prođe pored poznate kafane “Zlatni prag”, koja je pripadala delu grada zvanom “Vašerište”.

Kupiš brdo i napraviš čudo

I taj opšte poznati i svetski prihvaćeni Drvengrad nam je ovde pred nosom u užičkoj opštini i turističkoj ponudi.

Varoška javna kupatila

U Drugom svetskom ratu kupatilo je oštećeno od savezničkih bombi, pa je korišćeno malo kupatilo koje je prvenstveno služilo za uništavanje vaški.

Javna garaža u Omladinskoj

Pre izgradnje garaže tu su bile pomoćne zgrade železnice, uz prugu. Uz reku je postojalo divlje naselje udžerica užičke sirotinje.

Stambeni blok kao planina

Ne treba praviti male planove, već one koji su u stanju da uskomešaju ljudsku krv.

Zgrada “Progres”

Poslovno - stambena zgrada na jugozapadnom delu Trga partizana nekad se zvala “Zlatibor”, po preduzeću koje je gradilo Trg. Zgradu je projektovao arhitekta Stanko...

Kasarna u Krčagovu

Kamen temeljac za kasarnu u Krčagovu položio je 3. maja 1899. godine kralj Aleksandar Obrenović.

Karaula

Iznad sure stene na kojoj je Stari grad, kupasto brdo, na kome je stub sa sirenama za uzbunjivanje, zove se “Karaula”.

Krčagovo, selo pokraj Užica (drugi deo)

Polje ispred kasarne je služilo za razne namene - kao pašnjak, hipodrom, fudbalski teren, čak i kao aerodrom, ali i kao uzletište za jedriličarki klub.

O zaboravljenoj Poljoprivrednoj školi u Sevojnu

Većina Sevojničana ne zna da je ovo selo kraj Užica, danas prigradsko industrijsko naselje, imalo cenjenu Poljoprivrednu školu od 1931 do 1948. godine.

Stari i novi Zlatiborski put, magistralni M-21

Radove na “novom” Zlatiborskom putu radilo je preduzeće “Ogran”, glavni inžinjer je bio Josiv Ševčik, a Aleksandrov most, kojim se ulazilo na put, projektovao je inženjer Sekula Knežević Ćaldović Ćaldo.

Kako je Lepa Brena postala užička zgrada u bloku “Lipa”

Do nje je najviša, od 22 sprata, “Lepa Brena”, koja je u jednom delu povezana sa nešto manjim soliterom, koji je dobio ime “Slatki greh”.

Kako se užička “Kula” nakosila?

Gradnja “Kule” je bila pravo čudo. Užičani su se okupljali svakodnevno i posmatrali kako niče njenih 10 spratova.

Vrela užičkog prvoga vodovoda

Prvi užički vodovod je izgrađen 1928. godine. Voda je dovedena iz Vrela sa izvorišta Ćebića i Živkovića vrela.

Železnička Ložionica i Kolnica

Posle 1925. godine, kada je puštena pruga Užice – Sarajevo, otvorena je Ložionica i Kolnica koja je imala 60 radnika.

Kadinjača, poema o hrabrosti i žrtvovanju, spomen obeležje tuge

Rođena zemljo, jesi li znala? Tu je poginuo bataljon ceo...

Od Doma JNA do GKC

Tokom leta, filmovi su prikazivani u lepoj, punoj cveća bašti Doma JNA, sa kafanskim stolovima, gde je tokom prestava moglo da se večera i popije piće.

Užički vatrogasci, nekada i sada

Prvo Dobrovoljno vatrogasno društvo je osnovano u Užicu u okviru Tkačke radionice 1908. godine.

Šta je bilo sa prvom “Kino” svetlećom reklamom?

Posle rata 1948. godine, odlučeno je da se u zgradi, gde je bilo kino “Luksor”, otvori Narodno pozorište.

Prva svetleća reklama i ton film prikazan u Užicu

Godine 1934. Filka i Dragi Aranđelović odlučuju da njihov bioskop Luksor postane prvi užički bioskop u kome će igrati ton filmovi, nabavljaju i prvu svetleću reklamu “KINO”, koja blešti niz glavnu ulicu.

Žitni Pijac, užički glavni Trg (Treći deo)

Kafana nije imala kuhinju, zato je se ortačila sa pekarom do nje, na čijim se ćepenku uvek mogla naći sveža lepinja, a na panju pečenje.

Žitni Pijac, užički glavni Trg (Drugi deo)

Do radnje braće Kondić je bila jedna od tada najvećih zgrada u Užicu, Miladina Prljevića, sa tri sprata, a izgledalo je da ih ima pet.

Žitni Pijac, užički glavni Trg (Prvi deo)

Užice je u svom središtu – tu gde je Trg partizana, danas Gradski trg, imalo Žitnu pijacu.

Pariz je bio nešto posebno

Užička legendarna kafana “Pariz” bila je Slogina kovnica novca.

Tetka Anga sa Slanuše

Na "Slanuši", šezdesetih, današnja "Graska galerija" je bila stambena zgrada. U devetnaestom veku to je bila Opština, a u podrumu je bio zatvor.

Vreme užičkog gradskog trga

Po svojoj nameni i po svemu što je nudio, žitni pijac je bio centar Užica.

Drveni most na mestu Aleksandrovog

Godine 1944. nemački okupator je porušio sve užičke mostove, uključujući i Aleksandrov.

Ko je projektovao zgradu današnje užičke Gradske kuće (Opštine)?

Dragutin Maslać je bio srpski arhitekta i jedan od začetnika arhitektonske kritike u Srbiji.