Generacije Užičana su zapamtile svojevremeno ponos, ali i tugu Užica, bioskop „Partizan“ na Trgu. Lično sam zapamtio ovaj, može se reći, ako ne računamo onaj u sastavu Doma JNA, jedini užički biskop u godinama najveće slave, kao i u godinama najveće bede. Na kraju i njega je „sredila“ ona privatizacija na moranje, koja je skoro uništila užičku privredu pa i kulturu.
Ustvari bile su to godine prelaženja državnog kapitala u privatne tajkunske džepove, zašta su se mnogi tako strastvno borili… Sad znamo i zbog čega. Uglavnom kako je postao deo preduzeća ART nisam proučavao. Grad je izgubio jednu od najlepših bioskopskih sala u nekadašnjoj SFR Jugoslaviji. Tu je sada mislim neki „tržni cntar“ ili šta već? Ali,šta je većina od pomenutih generacija zapamtila u vezi nekadašnjeg gradskog ponosa, lepog bioskopa?
U bioskop se na predstave ulazilo sa Trga, a izlazilo se u ulicu Petra Ćelovića na ogromnom pomoćnom ulazu koji je služio da se dotera ugalj u kotlaricu koja je grejala taj deo Trga. Ne pamtim da tu nije bilo više ili manje uglja. Ne zna s broja Užičana, naročito dama, koji su tu uvrnuli zglobove na stopalima izlazeći iz bioskopa. Pa eto, neka i ova fotografija podseća na ovu decenijsku muku koju nadležni nisu uspeli da reše.
