Postoji anegdota da je nekadašnji turski predsednik, “otac nacije” Ataturk, nudio da sve Arnaute protera u Tursku ili u neku zabit. Mudri Nikola Pašić, predsednik srpske vlade, pitao ga je ko će da struže drva, ako ne bide Šiptara.
Tokom pedesetih, šezdesetih, pa i sedamdesetih, sve do 1980. godine, u Užicu su se mogli videti Šiptari, koji su tokom jeseni strugali drva užičkim porodicama.
Ova fotografija je snimljena kod “Parčića” ranih pedesetih. Na njoj su Šiptari koji odmaraju i čekaju da ih neko od Užičana angažuje da mu istružu drva. Snimio ih je moj otac Vlajko, a fotografija je bila deo jedne od njegove izložbe umetničke fotografije.
Sećam se kada bi došli i strugali drva u našem dvorištu u Omladinskoj 28, baba bi im napravila šerbe, to su jedino tražili. Brzo su radili, povremeno bi stali, smotali i zapalili cigarete, naoštrili testere i namazali ih gasom. Danas kao da osećam taj izmešani miris strugotine, gasa i tog jakog duvanskog dima, koji je mene, detešce, štipao za oči…
