U Užičana je veoma slabo pamćenje naročito za prošlo vreme, pa se brzo zaboravlju stvari bitne za sam grad kad se nešto sruši šta je na tom mestu bilo nekad. Retko ko to fotografiše pred rušenje, a kad stigne u institucije fotografijama i podatcima se gubi svaki trag… Mi iz Udruženja “Užičanstveno” smo odlučili da se povremeno bavimo time, uz pomoć Užičana I Fejzbuka. Ovog puta se zahvaljujemo Sodi, Zoranu, Jasminki, Veri, na pomoći za ovaj prilog.
Tu preko puta Saborne crkve na Trgu Svetog Save, gde je danas poznati užički mural “Riba koja je pojela svet” na Trifunovića kući, a ispred nje je mini sportsko igralište.. Na tom mestu do 1984-85. godine bila je lepa mala prizemna kuća koja je bila u vlasništvu opštine. U njoj je živela porodica Mila i Leposave Nikolić, sin Zoran i ćerka Zorica sve do 1983. godine kada su se preselili u soliter u bloku “Lipa” koji su Užičani nazvali “Lepa Brena”. Paralelno sa Tehničkom školom u kući je živela i porodica Mila i Božane Vidojević sa ćerkama Zoricom i Vericom, sinom Zoranom, koga je majka zvala Mišo a Užičani “Šomi”. Iza u istom dvorištu svojevremeno su bile Mesara i pekara, kao i jedan kiosk.
Vera Kostadinović: “Tu je živeo Mijo vozač koji je umro prošle godine (2019.). Sin mu ima autoservis do poslastičarice “Una” preko puta Doma penzionera”
Jasminka Jojić Mile Vidojević: “Troje dece… Zorica, Verica, Šomi… Sa Zoricom sam bila u odeljenju i mnogo lepih dana, provela u njenoj kući”.
Dragomir Arsić : “Na uglu bila pekara Sreten Gudurić”.
