Sjećate li se telefona od konzervi? Bili su sastavni do našeg djetinjstva. Ti akustični telefoni bili su poznati nekoliko vekova unazad, u devetnestom veku tu napravu su nazvali “Telefon ljubavnika”. Klasični primer tog telefona je dečija igračka napravljena povezivanjem dna dve papirne čaše, metalnih konzervi, ili plastičnih boca sa čvrsto razapetim kanapom. Zvuk se prenosi mehaničkim vibracijama od jedne do druge konzerve a ne putem modulisane električne energije.
Meni je takav telefon napravio stric Đorđe Lazović poznati užčki sportista i profesor u Ućiteljskoj školi. Bilo je leto 1960. godine čika Đoko je doneo dve oprane i osušene limene konzerve, kanap, ekser za bušenje konzervi i čekić. Prvo, na sredini donje strane konzervi ekserom i čekićem probušio je rupe, ekser je otprilike bio slične debljine kao kanap koji je zatim provukao kroz obe konzerve. Krajeve kanapa je vezao u čvor i tako osigurao da kanap ne ispada kroz rupice na konzervama. Zatim je naglasio da kanap mora da bude zategnut da bi dobro prenosio vibracije. Dao je meni jednu konzervu a sa drugom u ruci je otišao u njegovo susedno dvorište dok nije zategao kanap. A onda sam čuo iz konzerve “Ovde Lazović da li je tamo Kovačević”. Odgovorio sam: Da, ovde Kovačević, dobro čujem Lazovića.
Uskoro su sva deca iz komšiluka došla da probaju moj telefon. Nihov smeh se čuo dok nije pao mrak, dok su sagovornici pokušavali da rastumače šta su jedan drugom rekli.
Nedeljko Papic: Preteča telefona, radi odlično.
Jasmina Bogojević: Nekada smo “telefonirali”” preko ove sprave I sve je bilo lepše i jače. Jače od bilo kog Ajfona.
Biljana Ivanovic: Deo igre “gluvih telefona”
Mijodrag Marjanović: Ova naprava je savremena. Mi smo to mnogo prostije pravili sa konzervom od pomade i tankom žicom.
