Krajem XIX veka Užice se ponosilo sa dve šnajderske radnje koje su u celoj Srbiji bile prepoznatljive. Prvu je držao Mihailo Mišo Đoković za šire narodne mase sa dosta mušterija i dosta pomoćnih radnika.
Drugu radnju držao je Pero Zotović koji je imao samo jednog pomoćnika i svom poslu je prilazio sa umetničke strane zapostavljajući kvantitet. Pričalo se da je birao mušterije samo po stasu i liku među naočitim građanima, koji su ta odela umeli da nose. U Zotovićevom salonu završavale se postdiplomske studije ili super specijalizacija za vrhunske šnajdere. Prvi “magistri” ovog posla bili su Velimir Veljo Drndarević i Dragiša Mitrović.
Po završetku zanata kod majstor Pera, Velimir Drndarević otvorio je je svoju radnju , u porodičnoj kući koja se nalazila u ulici Petra Ćelovića (danas je tu Komercijalna banka). Iznad same kuće nalazila se uska i kratka ulica koja je vodila za Žitni pijac. Ulica se zvala Drndarevo sokače. Važio je kao njgov mentor Pero Zotović za majstora za vrhunske krojeve i nabavljao je sve evropejske modne žurnale . Negov sin Mladen Mlađo Drndarević nastavio je očev zanat . Posle rušenja Žitne pijace, Drndarevići su se preselili u Zaharića kuću na Rosulje gde je Mlađo držao krojačku radnju.
Na fotografiji se vidi i tabla sa natpisom “Jula Zdravković” sreska diplomirana babica, koja je držala ordinaciju u Drndarevića kući.
Fotos: Veljo Drndarević ,prvi sa leve strane , sa svojim pomoćnicima koji su nosili jednobrazne prsluke i kravate
