Ribnica

364
Čobanski kućeri
Čobanski kućeri

Godine 1904. u „Trgovačkom glasniku“ objavljena je reportaža koja je govorila o lepotama Zlatibora. U tekstu „Ribnici“ je pisalo: “Tu je prvi put jedan užički advokat napravio sebi kolibu, gde je sa porodicom provodio jul mesec svake godine“. Taj advokat je bio Aleksa Popović koji je ispod severnih padina Tornika, Gornje Ribnica, koja je krajem 19. veka bila vlasništvo užičkog trgovca Jove Gmizovića, našao lek za bolest svog sina. Aleksa je te 1904. godine bio bivši predsednik Narodne skupštine, kada je sa ministrom Ljubom Kovačevićem sa porodicama došao na odmor u Ribnicu. Bilo je to pusto polje sa jednom čobanskom kolibom, koju su iznajmili. Kako svi nisu mogli da se tu smeste, ministar je prešao u čobanski kućer, gde je spavao mesec dana.

Popovićeve prve kolibe
Popovićeve prve kolibe

U „Politici“ toga vremena je ostale su zabeležene reči Aleksa Popovića: „Ozdravljenje sina dalo mi je povoda, te odmah iduće godine podigoh nekoliko zgrada od borovih brvana i tamo svakoga leta idem sa porodicom. Sada u Ribnici ima lepo ozidana mehana, kupatlo i više drvenih zgrada. U poslednjih nekoliko godina ima prilično posetilaca“.

Turisti, jagnjetina u Ribnici
Turisti, jagnjetina u Ribnici

Tako je početkom prošlog veka Ribnica bila jedino na Zlatiboru sa turističkim objektima. Aleksa Popović je radio poprilično na turističkoj promociji iste, pa je od prijatelja dobio zvanje – nadimak „Beg od Ribnice“. Aleksa je platio štampanje razglednica Ribnica i uticao da se 1910. godine u čitanom „Malom žurnalu“ pojavi članak „Zlatiborska Ribnica – srpska vazdušna banja“. A onda se zaratilo…

Lazićeva razglednica Ribnice
Lazićeva razglednica Ribnice

Posle Prvog svetskog rata, 1921. godine, u Užicu je osnovano Akcionarsko društvo „Zlatibor“, koje je radilo na popularizaciji turizma i izgradnji turističkih objekata u Ribnici. Prvo su otkupili suvat „Ribnica“ od Joce Gmizovića sa svim objektima na njemu. Od tada je prošlo sedam godina, u kojim je Ribnica dobila novih 35 koliba, letnje kupalište, parnu strugaru koja je trebala da bude izvor finansiranja turizma tu u Ribnici. Dalju izgradnju je sprečila svetska ekonomska kriza, dugovi su se nagomilali kod Hipotekarne banke, nisu uspeli da ih otplate, pa je banka postala vlasnik suvata i strugare.