Užice „kod konja“ u Beogradu

49
''Kod konja'' prvih decenija njegovog postojanja
”Kod konja” prvih decenija njegovog postojanja

Dana 10. juna 2020. godine je 152 godine od ubistva kneza Mihaila Obrenovića. Ponovo je zablistao njegov očišćen spomenik u Beogradu. Desetog Juna 1868. u Košutnjaku ubijen je veliki srpski knez najmlađi sin kneza Miloša I knjeginje Ljubice. Rodio se 4. septembra 1823. u Kragujevcu. U Beču je naučio savršeno da govori francuski i nemački jezik. Tu je raspolagao velikim očevim imanjem. Putovao je po Evropi, u potrazi za svojom životnom saputnicom. U to vreme je napisao tekst pesme “Što se bore misli moje”… U nedelju, 10. juna 1868. oko 5 časova popodne srpski knez Mihailo je krenuo kočijama da se preveze do Košutnjaka. Sa njim je išao njegov ađutant Svetozar Garašanin, sin Ilije Garašanina, a u kočijama su do kneza sedele Tomanija Obrenović, njegova strina, Anka Konstantinović, njegova sestra od strica i Katarina, Ankina ćerka sa kojom je knez želeo da se oženi.

Ovako je umetnik video atentat na kneza Mihaila Obrenovića
Ovako je umetnik video atentat na kneza Mihaila Obrenovića

U parku na Košutnjaku pojavili su se braća Pavle i Kosta Radovanović u svečanim crnim odelima, cilindrima na glavama i uperenim pištoljima u pravcu kneževe kočije. Prvi je pred kočijom izleteo Kosta. Njega je knez Mihailo Obrenović prepoznao zbog spora oko njegovog brata Ljubomira. Poslednje reči kneza koje je sam priznao Kosta na suđenju su bile: “Dakle, istina je.”.

Katarina je pokušala da se nasloni na kneza i da ne da Radovanoviću da puca. Lakej koji je vozio kočiju je preklinjao braću da ne čine ludost. Prvi je počeo pucati Kosta, pridružio mu se Pavle. Knez Mihailo je ubijen sa tri hica, a takođe je stradala i Anka Konstantinović koja je svojim telom pokušala da zaštiti kneza za vreme pucnjave, dok je Svetozar Garašanin ranjen pao sa konja i onesvestio se. Katarina je lakše ranjena i dozivala je pomoć i pridržavala mrtvog kneza. Braća su počela da beže niz Košutnjak prema Topčideru gde su ih čekali ostali zaverenici. Tu ih je spazila i jedna vojna patrola i uhapsila ih. Neki su bili i ranjeni prilikom bekstva. Svi zaverenici su izvedeni na saslušanje istog dana, a glavnu reč je vodio Nikola Hristić. Presuda je bila — smrt.

Zaverenici su streljani u ponoć na Karaburmi, a u čitavoj Kneževini je bila velika žalost. Javnosti je samo rečeno da su strani plaćenici ubili kneza Mihaila i da su kažnjeni smrću. Nacionalna žalost je trajala tri dana. Njegov grob se nalazi u Sabornoj crkvi u Beogradu.

Spomenik Knezu Mihailu na Trgu republike sigurno je jedan od najvećih simbola Beograda i omiljeno sastajalište i nas Užičana. Rad je italijanskog umetnika Enrika Pacija i svečano je otkriven 19. decembra 1882. godine na Svetog Nikolu, slavu dinastije Obrenović. Spomenik zapravo simbolizuje oslobođenje Srbije od osmanske vlasti, a knez Mihailo je predstavljen na konju što je bila novina kao način predstavljanja vladara u Srbiji. Tu su gradovi koje je Srbija za vlade kneza Mihaila, i pre svega njegovom zaslugom, zadobila od Osmanskog carstva. Najpre, Mihailo zadobija Užice I Soko i 1862, po odlukama konferencije u Kanlidži. S jeseni 1866. godine knez Mihailo je pismeno zahtevao da Porta povuče posade koje drži u ostalim srpskim gradovima. Veliki turski vezir Ali Riza paša je javio 19. februara 1867. da sultan ustupa Srbiji sve gradove u kojima se nalazi turska posada, ali uz uslov da se u tim gradovima pored srpske i dalje vijori i turska zastava. Knez je otišao brodom u Carigrad 18. marta 1867. i 30. marta mu je sultan Abdul Aziz predao ferman, kojim mu poverava gradove u Srbiji. Šestog aprila 1867. na Beogradskoj tvrđavi je pročitan sultanski ferman. Na tom mestu, desno kraj ulazne staze u današnji park Kalemegdan je danas spomenik – obeležje predaje gradova. Ali Riza paša, poslednji beogradski zapovednik, predao je knezu Mihailu ključeve Beograda, a zatim se na Beogradskoj tvrđavi zavijorila i srpska zastava.

1 Detalji sa tek završenog čišćenja spomenika knezu Mihailu.
1 Detalji sa tek završenog čišćenja spomenika knezu Mihailu.

Tako su se Užice, Soko Smederevo, Kladovo, Šabac i Beograd ponovo našli pod srpskom upravom. Ovaj događaj, zajedno sa celokupnom blistavom diplomatskom taktikom knez Mihaila Obrenovića bili su inspiracija vajaru Paciju da u svoju kompoziciju uvrsti i imena ovih gradova. Bio je to prvi monumentalni konjanički spomenik u našoj zemlji. Na zadnjoj, severnoj strani spomenika ispisan je tekst: “Knjazu Mihailu M. Obrenoviću III. blagorodna Srbija”.

2 Detalji sa tek završenog čišćenja spomenika knezu Mihailu.
2 Detalji sa tek završenog čišćenja spomenika knezu Mihailu.

 

 

Spomenik je urađen u bronzi i sastoji se iz tri dela – postamenta, pijedestala i konjaničke statue, Veoma je interesantan centralni deo. Iako ste sigurno bezbroj puta prošli ili se kod njega našli sa nekim „Vidimo se kod konja, u Beogradu“, verovatno niste primetili da se na pijadastelu nalazi šest bronzanih ploča na kojima su ispisana imena srpskih gradova – Beograda, Užica, Smedereva, Kladova, Sokoa, i Šapca.