„Ја немам апартман на Златибору, стан у Београду, једини немам локал у граду, отплаћујем кредит. Међутим задовољан сам јер сам добар син, муж и отац и умно још увек стварам.“ Примаријус др. Раде Марковић
Сећам их се, седамдесетих годинама међу нама младим Ужичанима каратисти су важили за заштитнике и прве момке на корзоу. Лично сам највише запамтио Рада Марковића, који је кренуо стопама др. Јорге, српског и словеначког најбољег каратисте свих времена.
Омладински карате клуб „Титово Ужице“ основан је 2. новембра 1973. године. Убрзо се укључио у такмичење Карате лиге западне Србије. Једно од првих карате такмичења у Ужицу догодило се исте године у сали Дома ЈНА. Борбе су се одвијале на бини, где је иза било и биоскопско платно. Публика је борбе пратила седећи у биоскопским столицама. У мају 1975, у години у којој се прослављало 50 година СД „Слобода“, на званичним такмичењима ужички каратисти наступају под новим именом – Омладински карте клуб „Слобода“.
Седамдесетих година први ужички карате клуб се такмичио у Карете лиги Западне Србије, уз велику подршку ужичких навијача. Каратисти су се увек налазили при врху првенствене табеле. У тој лиги где се такмичили Слободини каратисти су се такмичили и карате клубови „Борац“, „Младост“, „21 октобар“, „Крушевац“, „Раднички“, „Таково“, „Металац“, „Партизан“, „Ушће“, „Гоч“. Првенство је организовано по турнир систему, тако да је сваки клуб у полусезони био домаћин турнира.
Ужички Слободин карате клуб је имао 30 активних чланова, углавном су то били средњошколци и студенти. Председник клуба је био судија Општинског суда Никола Церовац. Са Церовцем су дошли добри дани за ужички карате, добри резултати и масовност. Тако да је 1976. клуб формирао и Пионирску карате школу.
У почетку тренинзи су одржавани у Сали Техничке школе, затим „код проф. Влајка“ у сали Педагошке академије, а затим у хали у Великом парку. Стандардну екипу су седамдесетих година сачињавали: Раде Марковић, Борко Вујовић, Младен Николић, Зоран Ђоковић, Радојко Николић и Миодраг Дрндаревић. Најбољи такмичар и први члан екипе је био Раде Марковић носилац браон појаса, који је 1975. положио и испит за звање првог дана у каратеу. У то време Раде се одвојио међу тројицу најбољих и најперспективнијих каратиста западне Србије. У то време сам Рада Марковића ангажовао да буде дежурни чувар реда за време диско игранки у дискотеци Омладинског клуба.
Поред Рада, понајбољи ужички каратиста био је Борко Вујовић, који је за пар месеци понео плави појас. На такмичењу у Светозареву Борко Вујовић је освојио браон појас и бронзану медаљу и квалификовао се за првенство Србије. Такође носилац браон појаса је био и Радојко Николић.
Прве две године прве ужичке каратисте је тренирао српска карате легенда др. Илија Јорга, затим вицешампион Европе Драгослав Зеко Божовић, касније Ђинђићев лични шофер и телохранитељ, а потом посланик ДС-а и директор Спортско-рекретивног центра ТАШ.
Наставио је да их тренира тада двадесетогодишњи Раде Марковић, који је током 1975. успешно положио стручно такмичарски и теренерски рад и био тада један од најмлађих тренера карате спорта у Југославији. Други тренер је био Модраг Дрндаревић, који је уједно и председник такмичарске комисије, а улога инстуктора поверена је др Илији Јорги.
Данас др Илија Јорга живи у Словенији и даље је, упркос годинама, један од цењеих светских каратиста. Др. Раде Марковић живи у Ужицу цењени је стручњак, лекар у ужичком породилишту…
Миладин Даниловиц Генго:
“Стоје са лева…Дуги, Ниџо, Борко, Марка, Бране, Гудура и Кинез Цуце, Зоран, Рајо, Дејан Босиљчић- отац Ивана Босилчића и на крају Џоја. Кад је слика настала, тада сам ја почињао да вежбам. Звали су ме да се сликам. Нисам хтео да кварим слику, јер нисам имао кимоно…“
