Stara kuća Alekse Popovića, “Alje Protovog”, prvog predsednika Narodne skupštine obnovljene Kraljevine Srbije, koja se nalazila na “Lipi” preko puta ulza sa Glavne ulice na Zeleni pijac centru Užica, srušena je skorijih dana.
Kuću je krajem 19. veka podigao užički znameniti prota Gavrilo Popović za svog mlađeg brata Aleksu. Poštenim radom i štednjom, prota je stekao bogatu imovinu, koju je svojim testamentom zaveštao za školovanje siromašnih a dobrih učenika iz svoje familije i užičkog kraja. Bio je Poslenik kulture i prosvete, osnivač Užičkog čitališa 1856. i prvi predsednik Užičke knjižice i čitaonice. Inicijator osnivanja pevačkog društva u Užicu 1868. godine. Prota Gavrilo je Godine 1858. na Svetoandrejskoj skupštini učestvovao je kao deputat užičkog kraja i odlikovan je zlatnim krstom Svetoandrejske skupštine. Bio je poslanik u Narodnoj skupštini Srbije. Upravo pod njegovim privremenim predsedništvom konstituisala se narodna skupština, za čije je predsednika izabran njegov brat Aleksa Popović, advokat iz Užica. Narodna skupština na čelu sa Aleksom Popovićem 1882. je proglasila Srbiju za kraljevinu, a kneza Milana za kralja.
Aleksa Aljo Popović bio je poverljiva ličnost u vreme Obrenovića. Kuća je, za to vreme, bila moderna, sa prostranim sobama, salonom, visokim plafonima, pratećim objektima sa svojom cvetnom baštom, voćnakom i mermernim vodoskokom najlepša u to vreme u Užicu. Zna se da su kraljevi Milan i Aleksandar Obrenović odsedali u Popovića kući kada su boravili u Užicu. Mnoge neobične priče tiču se ovog zdanja. Jedna od njih je da je prilikom namere gradskih vlasti da kuću sruše i tu podignu soliter, jedna strana kuće, gde je salon, počela da tone. Na zidovima i plafonu pojavljivale su se pukotine. Ali, čim bi razgovor o prodaji i rušenju bio prekinut, sve bi se umirilo. Još mističnija priča je ona da se u temeljima kuće nalazi rukopis Kremanskog proročanstva. rušenje kuće samo je podgrejalo staru užičku misteriju vezanu za sudbinu rukopisa “Kremanskog proročanstva” Mnogi Užičani veruju da se u temeljima stare građevine u centru grada nalazi rukopis Kremanskog proročanstva..
.U XIX vijeku pojavljuju se Tarabići za koje neki veruju da su bili proroci, a poslije njih još nekoliko “vidovitih” Kremanaca: Stanoje Mulić, Jovo Krpa, Stevan Mulić, Bude Bogosavljević, Miloje Đurđić, Milun Nešović (negdje i Nešević) i dr. Kremansko proročanstvo je zbornik proročanstava takozvane vidovite zlatiborske porodice Tarabića. “Proročanstvo” je dobilo je ime po Kremnima, selu na severu Zlatibora u kome živi porodica Tarabić. O kremanskom proročanstvu je, između ostalih, pisao i Voja Antonić, u knjizi “Kremansko neproročanstvo: studija jedne obmane”. Utvrdio je da postoji 12 izdanja knjige „Kremansko proročanstvo“, koje su sve različite i menjane tokom vremena. Tokom svog istraživanja posetio je Kremnu, gde su mu ponuđeni “originalni rukopisi” Mitra Tarabića, koji je bio nepismen. Mnogi su uzeli novac na ovom kremanskom mitu. Danas uzima Dragan Pjević koji svoj rad u turizmu bazira na ovoj može se reći vekovnoj prevari.
Takozvana proročanstva porodice Tarabića je navodno zabeležio prota Zaharije Zaharić i prenio ih dr. Radovanu Kazimiroviću, a on ih je objavio u knjizi “Tajanstvene pojave u srpskom narodu i Kremansko proročanstvo”. Međutim, istraživanja govore da je stvaranje mita započeto 1902. godine, kada je Pera Todorović u “Malim novinama” objavio svedočenje tadašnjeg ministra inostranih dela, Čede Mijatovića, o tome kako se kralj Milan Obrenović pozvao na proroke iz Kremana kada je trebalo da se razvede od kraljice Natalije. Izmišljotina je postala predanje koje kaže da Kazimirovićevo Kremansko proročanstvo ipak nije sasvim originalno, već da je prota Zaharije originalni rukopis dao svom prijatelju, proti Gavrilu Popoviću, koji ga je, zatvorenog u jednu flašu, zazidao u temelje svoje kuće iz turskog doba u Užicu… Ali prota Gavrilo je imao veliki broj kuća u Užicu, što bi danas rekli čitav kvart.
Gavrilo napravio i kuću svome bratu Alju. Priča je dograđivana kako je vreme prolazilo dodavani su joj delovi o atuelnostima vremena u kojima je opstajala uvek mistična što bi uvek zainteresovalo čitaoce. Pa su tako Tarabići su navodno predvidjeli pronalazak televizije, dolazak telefona i telegrafa u Srbiju, smjene na srpskom prijestolju, propast Obrenovića, a zatim njihov povratak u zemlju, kao i dolazak na čelo zemlje crvenog cara sa zvijezdom na čelu – aluzija na Josipa Broza.
Tarabići su uživali veliki ugled među nekim ljudima, a neki su ih se čak i plašili. Sam prota Zaharije je bio narodni poslanik od 1865-te do 1867-me godine, za vrijeme vladavine knjaza Mihaila Obrenovića. Tad mu jednom Mitar reče: „Nemoj, kume, više biti poslanik!“ Prota ga je poslušao i na njegovo mjesto je došao prota Mihailo Smiljanić, koji je bio poslanik dugo godina poslije njega. Ova viševremenski na različite načine pričana priča tako kaže da je kremanski prota Zaharije Zaharić dao rukopis Tarabićevog proročanstva svom kolegi i prijatelju užičkom proti Gavrilu Popoviću, a on ga uzidao u temelj jedne od svojih kuća.
Da je proročanstvo je sklonjeno daleko od očiju dinastije Obrenovića, jer je proricalo njen tragičan kraj. Radovan Kazimirović, u svojoj čuvenoj knjizi “Tajanstvene pojave u našem narodu”, pisane još pre Drugog svetskog rata, o tome je zapisao: – Prota Gavrilo je taj rukopis uzejtinjavio, metn’o ga u staklo i na svaki način ukopao pod temelj svoje stare kuće,
“Gledao sam svojim očima. Prota Zarija je Kazimiroviću kad je prota Gavrilo taj rukopis u staklo metnuo i zapečetio rekao: “Kad se kuća stane rušiti, naći će se i ovo.” Rekao mu je i to da su pre dvadeset-trideset godina kopali i tražili taj rukopis, ali ga nisu mogli naći. On je umro u veri (jer mi je rekao da veruje u to) da će se taj rukopis kad-tad naći pod temeljom te kuće. A, to će biti onda kada se kuća stane rušiti. Da sam u vlasti i mogućnosti, ja bih naredio da se ta kuća do temelja poruši. Tada će se rukopis naći i potvrditi sva ona proročanstva koja su u ovoj knjizi izneta.“
Tako piše u knjizi, a kuća Popovića je srušena iako su neki verovali da je ne treba rušiti, jer bi mogla nastati kakva nesreća za srpski narod. Drugi, su jedva čekali da provere mit o proročanstvu. Užička pogrešna politika rušenja staroga Užica tj gradilište je stiglo do kuće na kojoj nije bilo nikakve oznake, da je to bila kuća prvog predsednika Skupštine kraljevine Srbije ni da su tu nekad kraljevi odsedali, niti da je pod nekom zaštitom. Tada je u kući živela Radojka Popović, supruga Alekse Popovića Šišina, unuka Alekse Alja Popovića. Iza nje je ostalo dvoje dece koji žive u Beogradu. Znatiželja Užičana je bila još veća kad se gradilište primaklo tik uz Popovića kuću.
“Lokalitet “centar 3″ na kome se nalazi kuća predviđen je, starim zakonom, za rušenje i izgradnju srednje škole. Objekat je isplaćen vlasnicima i po tom zakonu ostalo je da im se dodeli i odgovarajući stan.” Tada je rekao Zoran Plećević, tehnički direktor JP Direkcija za izgradnju koji i danas na tom odgovornom mestu u isto vreme odbornik u užičkoj Supštini ispred LDP-a.”
Kuća je naravno srušena prvenstveno jer je na Glavnoj ulici, naravno predhodno je prepuštena zaboravu i propadanju što je poznati recept kada su u pitanju užičke znamenitosti kada urbanisti reše da ruše gradske znamenitosti. Od te velike nekadašnje najlepše užižke kuće iz 19. Veka ostao je danas deo gde je nekad bio jedan od prvih užičkih nemih bioskopa „Arena“ a u novije vreme prodavnice tekstila „Tara“ zatim „Kadinjača“…
