Bregović izlazi iz JNA. Bijelo dugme završava album ,,Bitanga i princeza”, koji je objavljen marta 1979. Mnogi elementi albuma su modifikovani ili izbačeni na insistiranje Jugotona. Omot, koji je prikazivao žensku nogu koja šutira muškarca izmedju nogu, je promenjen, izbačena je jedna psovka iz pesme ,,Ala je glupo zaboravit” njen broj” i stih ,,A on je bio kopile i jad” iz pesme ,,Sve će to, mila moja, prekriti ruzmarin, snjegovi i šaš” je zamenio ,,A Hrist je bio kopile i jad”. Tiraž je oborio sve prethodne rekorde, a turneja koja je usledila je ponovo pokazala da su najpopularnija rok grupa na ex YU prostorima.
List ,,Zdravo” je album proglasio najboljim u 1979. godini. Grupa je 22. septembra iste godine na stadionu JNA organizovala Rock spektakl 79., na kom su se pojavile brojne grupe: Prljavo kazalište, YU grupa, Suncokret, Parni valjak, Generacija 5, Siluete, Piloti, Boomerang, užička rok grupa Kilo ipo.
Da bi osvežio program diskoteke OK u martu 1978, kao muzički urednik Omladinskog kluba Predrag Kovačević kovač daje incijativu da se osnuje rok grupa Omladinskog kluba. U njoj nastupaju: Đorđe Vasić, vokal, Zoran Spasić Spasa kompozitor, ritam gitara, Miroslav Ristanović Rista, solo gitara, Radojko Kostić Ćorla, bas gitara, Zoran Vuković, klavijature, Vidan Đenić Đena, bubnjevi (“ne drži ga mesto”, njega će ubrzo zameniti Rade Furda, bubnjar iz Požege). Nešto kasnije, grupi pristupa gitarista “Malac” iz Niša. Od ovog benda nastaće najkvaliteniji užički rok bend “Kilo i po”. Na probama su pili beli špricer u ograničenih litar vina i pola litra sode, i odatle je ideja za ime grupe ‘Kilo ipo’.
Đorđe Vasić pevač grupe Kilo ipo: – „Godine 1979. smo imali jedan spektakularan nastup na stadionu JNA na koncertu Bijelog Dugmeta. Nastupili smo prvi, morali smo te večeri da se vratimo Užice, da bi na “Vatrama Užičke Republike” izveli pesmu rađenu prema tekstu poeme Slavka Vukosavljevića (Užičanin, pesnik), rok baladu “Kadinjača”. To je prenosio tada Prvi i Drugi kanal, tada jedine televizije (manifestacija: Vatre užičke republike). Tako smo bili uvežbani, da ne kažem da smo bili oštećeni, jer smo na JNA nastupili u podne, otvorili rokenrol spektakl, televizija se uključila, spiker nas je predstavio i naglasio da je već prisutno 50.000 ljudi. Mi smo tu uradili sve kako treba, uveče smo u Užicu nastupili i maestralno odsvirali.”
“Ipak najpopularniji smo u Užicu bili kada smo petkom i subotom natupali u okviru programa diskoteke OK. Mi sviramo, pa nastavlja program Gago Kovač, pa opet mi, publika je bila stvarno oduševljena. Neki su govorili da je u proseku bilo od 800 do 1000 ljudi, gužva da igla ne može da padne, a ekscesa i tuča nije bilo. Izgleda da se taj program svideo mladima i pobuđivao u njima neku vrstu ljubavi i vaspitanja.”
Tog oktobra 1979, rok spektakl na Stadionu JNA bio je prilika da se na istoj sceni nađu dve grupe, obe sa epitetom najpopularnije, ali svaka u svom vremenu.
“Siluete” i Zoran Miščević vladali su domaćom rok scenom šezdesetih godina, a Goran Bregović i “Bjelo dugme” sedamdesetih, sve do 1989. Kada sa sa raspadom Jugoslavije I oni nestali i sa YU rok scene.
Mada je većina publike na ovom koncertu sačinjavala mladež koja se “Silueta” I nije sećala, Zoran Miščević I njegove Siluete su burno pozdravljeni. Zoran Miščević je bio svestan da je vreme njegove popularnosti prošlo, ali nije ga nije zaboravio, pa je u jednoj svojoj pesmi tada naglasio: “Kad su bile glavne Siluete, Bjelo dugme još je bilo Dete”…
