Jutros prelistavam sveske moga dede Vitomira, ima ih starih i preko sto godina. On je zapisivao događaje za koje je mislio da su važni da se zapišu. U jednoj je komentarisao: “Škola je često igrala drugu violinu, a prva su bili različiti poslovi jer roditelji često nisu mogli sastaviti kraj s krajem bez svoje dece koja su radila. Radila su u dobrostojećim kućama kao sluge, dobijali poslove u mlinu tkačnici, raznim poslovima van kuće, u baštama, voćnjacima.
Deda je zapisao da je novina Politika pisala o užičkoj Tkačnici i deci koja u njoj rade. Tako da je i ova fotografija koju sam slučajno našao u toj staroj svesci, moje dvanestogodišnje baba Mare tada igrom slučaja snimljena i posle objavljenog članka poslata njenom ocu Neđeljku Jovanoviću…
Kada se pekar deda Vitomir vratio iz Balkanskih i Prvog svetskog rata oženio je Maru koja je ubrzo postala pekarka i imala tu preko puta Parčića kiosk sa luksuznim pecivima. Njene puter kifle je zapantilo veliki broj Užičana koji su živli u vremenu između dva svetska rata.
Devojčica Marja Jovanović je obučavana u poslovima koje je trebala da radi u Tkačnici samo dva dana. Deda je zapisao da joj je prva plate 1912. Godine bila 12 dinara i da je svima u porodici kada je primila platu kupila lep poklon…
