Mislim da je privatizacija naročito u Užicu đavolja rabota, tako što je uništila najveći deo užičkih preduzeća i promenila život u gradu na lošije nego što je bilo. Inače privatizacija je engleska izmišljotina u vreme Margaret Tačer.U Užicu je primenjen najpoznatiji i najstariji metod privatizacije prodaje državnog preduzeća privatnicima, koji su je u većini iskoritili za svoje bogaćenje. Mnogo je Užičana ostalo bez posla, a grad je ostao bez svojih vitalnih i čuvenih preduzeća.
Privatizacija u Užicu je završena 2010 godine, a bilans nakon podvlačenja crte, je bio porazan. Od 25 po važećem zakonu privatizovanih preduzeća, u čak 11 slučajeva kupoprodajni ugovori su raskinuti, a novih kupaca nije bilo. Bezmalo, svaka druga privatizacija je propala i po tome su, prema podacima Veća Samostalnog sindikata za više opština Zlatiborskog okruga Užičani bili neslavni prvaci u državi.
Preduzeća su svakodnevo nestajala, jer su korumpirani u Agenciji za privatizaciju radničke nevolje produžili unedogled, pa im je sva imovina obično odlazila pod hipoteku. Novi vlasnici koji su firme vodili putem propasti nikome za to nisu odgovarali, a izneverena su i očekivanja da će država takvim preduzećima makar povratiti sredstva koja je dobila njihovom prodajom. Ceh plaćaju radnici tih firmi, koji su prinuđeni da se zarad obezbeđivanja egzistencije snalaze kako znaju i umeju, a oni koji su pred penzijom sa zebnjom čekaju da li će im se i kada uplatiti nedostajući porezi i doprinosi… Sećam se da u užičkoj “Kožari”, koja je imala tada osamdesetogodišnju tradiciju, da su dugovi sbili toliki da je sve otišlo na doboš. U vlasništvu kožara ostao je samo most preko reke, koji su i žitelji ovog užičkog područja koristili, pa su radnici, ne nalazeći drugog načina da dođu do zarađenih plata, hteli da taj most prodaju.
I na kraju da kažem da pamtim mrzovoljne prodavačice iz socijalističkih samoposluga, namrgođene recepcionere i drske službenike svesne da nikad ne mogu da dobiju otkaz. Slično je i danas sa dosta državnih službenika. Ali iskreno da kažem da su mi se više sviđale mrzovoljne prodavačice nego današnji ljubazni i nasmešeni prodavci sa lažnim osmesimma.
