Ужичка Прва основна школа изграђена је на месту турске метресе. Објекат је изграђен 1884. године. На крову је био смештен дрвени торањ са школским звоном, које је обележавало почетак и крај часа. Због свог изгледа означавају је као велику основну школу. Ова ужичка основна школа претходница је свих основних школа у ужичком крају. Први објекат грађен за просвећивање народа била је зграда Нове основне школе. После мајског преврата, школске 1904/5. године, управитељ школе је Цветко Радојичић, који ће то бити и у наредних пет година. Школа је 1932. године добила спрат и име Основна школа “Краљ Петар II”. У статистичком извештају установе из времена пред избијање Другог светског рата (30. јуна 1938. год.) школа је на печату носила назив: “Државна народна школа Краља Петра II у Ужицу, срез ужички, бановина дринска”.
За време Првог светског рата школа је радила чак са аустријским учитељима, о чему сведоче документа у Архиву Србије, везана за основно школство Ужица тог времена. Након завршетка Првог светског рата долази до обнављања школе, о чему такође постоји сачувана документација. Иако се Други св. рат приближава, у школи се нормално одржавају школске активности. Школски хор је 20. маја приредио ђачки час на радију. У школи тада ради 33 учитеља. Рад у школској 1942/43. години је био најтежи. У првој послератној школској 1945/46. години, управитељ школе је Милан Кутлешић, учитељ.
Педесетих година двадесетог века школа носи званичан назив ДРЖАВНА ОСНОВНА ШКОЛА. Школске 1955/56. године школа из основне прераста у осмогодишњу и добија ново име по бившем ученику Андрији Ђуровићу, па се зове Осмогодишња школа „Андрија Ђуровић“ у Титовом Ужицу.
