Испричаћу вам занимљиву причицу везану за фотографију пуну атмосфере, о доласку првог аутомобила тј таксија, који је 1927. године довезао туристе у златиборску ваздушну бању.
Свратим у Градску галерију да погледам изложбу. Види ме Дуле Старчевић, ужички сликар, који је тада био директор и позове на кафу. Са “Дулом вискијем”, како смо га звали, знам се још из гиманзијске младости. Било је то 2005. године и тада сам био познат као сакупљач података и фотографија о Ужицу и крају. Дуле ми каже да је од пријатеља Симеона, једног од синова сликара Бранка Поповића, рођеног Ужичанина, добио писмо и једну фотографију пуну атмосфере. На фотографији је долазак првог аутомобила у тадашње туристичко насеље у Рибници.
Заиста, фотка је пуна атмосфере, златиборски туристи из рибничког насеља се сакупили да се фотографишу. Ту је и таксиста са путницима у Форду. Ту је и сликар Бранко Поповић и његови радознали синови Симеон, Пријезда и Боривоје, ко анђелчићи. Један чобанин допумпава испумпану гуму. Како пише Симеон, то се догодило 1927 године. Дуле ми поклони то писмо и фотку, и каже: “Узми, код мене ће само да хвата прашину, а ти ћеш знати како да се и овај догађај упамти”.
У прилогу је фотографија, са ње увеличана фотографија тада веома утицајног и славног у Београду Бранка Поповића, као и познатог ужичког професора Вујића и Симеоново писмо…
