Дан борца је био празник који се у СФРЈ празновао 4. јула. За државни празник је проглашен 1956. год. Распадом Југославије, у Србији његово обележавање је престало 2001. године. Доста историчара данас сматра да датуми везани за историју комунизма не завређују више пажње, пиетета. Чланови борачких удружења и њихових потомака кажу да је срамно заборавити датуме обележавања почетка борбе против фашизма.
Својевремено, ужичка херојина из НОБ-а, Даница Милосављевић (упокојила се 2018. год), тада једина међу неколико живих хероја, је рекла: “Није тај заборав, тај државни чин само срамота, то је тотално незнање и подцењивање сопствене историје. Сви ми који смо ушли у рат, у земљи толико неспремној за борбу, желели смо бољу будућност. Једино је толика маса људи и могла да оствари такве резултате и покори велику фашистичку силу.”
Приложене фотографије су 1995. године снимљене приликом полагања венаца на Паризанском гробљу на Дан борца. Међу окупљенима су представници свих значајних државних институција Ужица, посебно војске. Испред бораца града ту су Дико Нешовић, Станка Лаковић. Испред Општине и СПС-а, Зоран Милитаров стоји десно од Дика, Видоје Дрндаревић стоји између Дика и Станке. Ту је и камерман ТВ 5, Зоран Гојшина, који снима за тек покренуту информативну емисију “Инфо 5”, коју је тада уређивала Наташа Ракетић, данас један од уредника у Радио Београду 1. На трећој фотографији је Дана Милосављевић у време када се прикључила НОБ-у.
