Кад се са Ибишевог Гувна сиђе у Глувачки поток, код старе кожаре, налазила се чесма у Глуваћима. Ту у њеној близини, Риста Тешић је крајем 19. века направо прво ужичко јавно купатило. Ова чесма је одавно затрпана, али се претпоставља да се купатило снадбевало водом са ове чесме. Купатило је запуштено, али га је обновио између два светска рата Божо Голубовић и у њему инсталирао кабине са тушевима “за мушку и женску децу”.
Кад се сиђе са Александровог моста и крене према Великом парку, уз сам Дом Црвеног Крста, отворено је у време власти председника општине Петра Ћеловића 1920. године јавно купатило, реновирано је и проширено 1924. године новцем и опремом добијеном из немачке ратне репарације. У Другом светском рату купатило је оштећено од савезничких бомби, па је коришћено мало купатило које је првенствено служило за уништавање вашки, које је углавном користила војска. Купатило је обновљено 1946, од када су га користили грађани и питомци дома и интерната Црвеног Крста. Рад купатила је надзирао и водио Милисав Малопарац, окружни хигијеничар. Купатило је коришћено до изливања Ђетиње, тј. велике поплаве 1968, када је уништена котларница и купатило запуштено. Касније, 1974. је срушено.
