Ova fotografija zgrade Doma crvenog krsta, snimljena je na samom početku sedamdesetih godina, kada je započeto sa gradnjom današnje autobuske stanice. Da nešto kažem iz prošlosti Užica, pa tako i o ovoj zgradi i nastanku užičkog Doma za siročad.
Zgrada postoji i danas i u njoj se nalaze kancelarije užičkog Crvenog krsta, njegova humanitarna kuhinja, Dom omladine Crvenog krsta i Užička Umetnička škola.
Priču bih započeo od dana kada je Austrougarska okupaciona uprava u Srbiji „uputila naređenje svim okružnim komandama, 29. aprila 1916. godine, o upućivanju dece bez roditelja u domove za siročad”. Tako je u Užicu zaživelo Dečje sirotište sa oko 70 ratnih siročadi (potrebe su bile tri puta veće), koje se delom izdržavalo od prihoda „carskog i kraljevskog” bioskopa, koji je tada radio u okupiranom Užicu.
Posle Velikog rata užički Dom za ratnu siročad, koji je osnovao srpsko-engleski Crveni krst, bio je uređen kao internat i imao svoju osnovnu školu. Deci primljenoj u dom, na ulazu su zbog mikoze (gljivična infekcija kože nastala kao posledica dejstva male, tek kroz mikroskop vidljive gljive) šišali kosu i glavu mazali jodom, pa su ona za Užičane bila „žute glave”. No zgrada doma je dotrajala, pod trpezarije se prolomio, tako da je 1925. Crveni krst svih 50 siročadi prebacio u Beograd, gde su proveli pet godina. Za to vreme u Užicu je sazidana nova zgrada Crvenog krsta s dečjim domom, u koji su deca useljena 1930.
Tokom Drugog rata dom Crvenog krsta nema karakter dečjeg, već izbegličkog. U vreme Užičke republike 1941, u Domu je bila partizanska bolnica. Kad je rat minuo ovde nastaje Državni dečji dom i prihvatilište Užice, s tim što je zgrada doma bila u Koštici. Sledi novo preseljenje 1954. u zgradu Crvenog krsta, da bi 1967, po štićeniku doma koji je kao mlad partizan u ratu poginuo, prihvaćen naziv Dom za smeštaj dece i omladine „Petar Radovanović”, tada sa 103 korisnika. Sedamdesetih počinju pripreme da se gradi nova domska zgrada u naselju Carina, pa su predstavnici doma upoznali Tita 1976. sa pripremama za poduhvat i iskazali želju da se Jovanka Broz prihvati pokroviteljstva. Ona im je na poklon tada poslala televizor u boji i mandarine koje su gajili na Vangi, a potom je po fazama počelo da se gradi prostrano i moderno zdanje doma. Ključeve novog objekta 1982. deci je predao general Jevrem Popović, i sam štićenik doma. Domci svih generacija imali su i svoje udruženje, a zgrada je delom rekonstruisana sredinom devedesetih, kada je tu bilo 114 dece.
