Dok smo bili sa malo fiksnih i mobilnih spremiš sitno, čekaš u redu, razgovor ograničen na 3 minuta, da ubaciš ponovo a napolju ti pominju familiju… Imali smo patent, mesinganih pedeset dinara na kojima je probušena rupica i vezana struna. Kad završimo razgovor petobanka ne bi upala u telefon, pre toga bi je izvadili napolje. Isti patent smo koristili i u Domu JNA da bi igrali stoni fudbal…
Na fotografiji koju je snimio Stevan Vlajnić početkom sedamdesetih godina 20. veka je telefonska govornica preko puta Parčića na Glavnoj ulici . Nalazila se između dve trafike Politikine i Borbine iza je bilo dvorište “Žutih zgrada”, danas je tu zgrada koju zovemo “Robna kuća Beograd”.
Inače prve telefonske govornice su se pojavile 1901. u Beogradu, tridesetih godina u većem broju i ličile su na one koje se i danas mogu videti u Londonu. Treća fotografija je jedne beogradske iz tridesetih godina 20. Veka.
Naravno tu je i mesingana petobanka, velika lova za nas užičke klince iz šezdesetih godina 20. veka.
Друже Тито не дирај нам Ћиру
13/07/2020
No Comments
Pruga purnjavog „ćire“ bila je u upotrebi sve do leta 1978. godine. Pre toga, izuzev dužeg prekida u toku Drugog svetskog rata, njom je dnevno,
