Ovog januara objavljeni su ovi podaci: U užičkom Domu zdravlja je radio 31 lekar, od čega 6 specijalista, 1 na specijalizaciji i 23 lekara opšte prakse, 18 stomatologa, 8 farmaceuta, 74 zdravstvena radnika sa višom i srednjoim spremom. Tada je u užičkoj opštini na 600 stanovnika bio jedan lekar. U 20 osnovnih i 5 srednjih škola i dve više škole je imalo 15.000 učenika i studenata. U ovim školama je bilo zaposleno 500 radnika od čega 160 pomoćnog i režijskog osoblja. U Užicu je tada bilo 3.255 televizora, 6.136 radio aparata, 571 telefon, izgrađeno je 50 vikedica. Na području užiške Opštine je registrovano 1.140 malih automobila u privatnoj svojini.
Ovaj januar je počeo sa dodeljivanjem odlikovanja. „Drug Tito“ je dao zadatak Velimiru Dogandžiću tada predsedniku užičke opštine, da umesto njega podeli odlikovanja: Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima Voju Bojoviću i Vitomiru Čvoroviću. Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima: Milisavu Topaloviću, Vlastimiru Bunardžiću (otac Duška Bunardžića užičkog akademskog slikara više poznatijeg kao najboljeg crtača stripa iz užičkog kraja), Vladanu Žeravčiću tada direkoru užičke ekonomske škole.
Vladan je još kao Učenik Učiteljske škole učestvovao u demonstracijama koje su se dogodile u Užicu 12. Maja 1940. godine. Većina učesnika koji se pominju u policijskom izveštaju u ratnoj i poratnoj istoriji Užica ima veoma važne uloge. Neki su dosta značajnog učinili za Užice i njegov razvoj, kao Slobodan Penezić ili Vojo Bojović. U demonstracijama su učestvovali i brojni đaci iz užičke Učiteljske škole. Nije se sve završilo ni sa policijskim izveštajem. Policija je dostavila rukovodstvu škole spisak đaka učesnika u demonstracijama. U Učiteljskoj školi ispitivanje đaka je trajalo nekoliko dana. Za to vreme nije bilo nastave. Svi sumnjivi su bili skupljeni u dve učionice. Pozivani su na saslušanje kod nastavničkog saveta jedan po jedan, gde su govorili o međusobnim odnosima i učestvovanju u demonstaracijama. Za te međusobne odnose svi su u Užicu znali, da su učenici viših razreda podeljeni u dve grupe različitog političkog opredeljenja. Jedna, na koju su vršili uticaj komunisti, i druga, vaspitavana u Ljotićevskom duhu. Često je među ovim grupama dolazilo do političkih rasprava, poneki put i do tajnih tuča. U Učiteljskoj školi je bila slična podela kao u varoši. Oni đaci koje su smatrali da su pod komunističkim uticajem su bili su kažnjeni isključenjem iz škole na jednu i dve godine. Mladi Vladan Žeravčić je bio isključen iz Učiteljske škole na godinu dana.
Profesor Vladan Žeravčić bio je šezdesetih godina 20. veka, u Užicu veoma cenjena i poštovana ličnost. Rođen u Užicu 1921. godine. Završio je užičku Učiteljsku školu. Bio je član Prve račanske partizanske šete, zbog bolesti nije odstupio sa partizanskim jedinicama… Krjem leta 1942. Je zarobljen, ostatak rata je proveo u internaciji na Banjici a potom u logoru Mathauzenu u Austriji. Posle rata je radio kao upravnik dečijeg doma u Pirotu. Zatim je prešao u Užice I radio na poslovima vanškolskog vaspitanja, bio više godina nastavnik u Škole učenika u privredi. Vanredno je završio studije na Filozofskom fakultetu u Beogradu i predavao sve predmete iz pedagoške grupe predmeta u Učiteljskoj školi.
Od 1962. Do kraja radnog veka, deceniju ipo je bio direktor Ekonomske škole. Period njegovog rukovođenja ovom školom poklopio se sa značajnim promenama, kada se zbog viška školovanog kadra javila ideja o ukidanju škole. Zahvaljujuči iskustvu I ugledu koji je uživao u gradu pronašao je rešenje u proširivanju programa Škole za obrazovanje ugostiteljskog kadra. Otvaranjem školskog ugostiteljskog objekta “Bagrem” svoreni su uslovi za obrazovanje prakse i prihod koji se koristio za modrnizaciju opreme u školi.
Sreten Lazarević, tehnolog presaonice Valjaonice bakra, je tada izjavio: “Neću preterati ako kažem da mi sastanci, u proseku, najmanje tri časa slobodnog vremena oduzimaju od svakog radnog dana, ili oko 900 časova godišnje, došao sam do zaključka da više ne treba ići na sve sastanke. Jer čim te vide na vratima odmah planiraju da ti nature neku frunkciju. A oni koji ne dolaze na sastanke, gledaju svoje lične stvari i – mirni su. Nemam vremena za razonodu, za kuću. Ranije sam bio stalni posetilac pozorišta a za poslednje četiri godine, ako nije sramota da kažem, bio sam samo tri puta. U bioskopu još manje. To mi, na neki način nadoiknađuje televizija“.
Osnovna škola “Dušan Jerković” je dobila tada veliko priznanje “Kurir Jovica” koje je dodelio Savet za zaštitu dece Jugoslavije. Tada su Izdavali list “Kadinjača”, Imali veoma razvijenu filmsku sekciju, tada su uredili školsko dvorište i školu…
Posle dvogodišnje pauze ponovo su otvorena vrata Sokolane, koja je adaptirana. Užički sporski radnici su uspeli da se izbore sa političarima ali, nisu znali ono što su znali političari da ta mala sredstva ništa ne znače za buduće planove koje su već bili izvesni, izmešu ostalog, da je “Sokolana” bila osuđena – da se sruši. Presecanjem vrpce Dragan Kovačevi- predsednik Opštinske SOFK-e je predao ponova Sokolanu na upotrebu. Posle govora Miodraga Terziđa i pionira fiziške kulture Josipa Jekličke, podljeni su spomen albumi, zahvalnice DTV “Partizan”. Posebna čast i priznanje su dati Valjaonici bakra i Opštinskom fondu za fizičku kulturu. Josipu Jeklički uručen je spomen album iz života i rada DTV “Partizan” i ručni časovnik sa posvetom. Inžinjeru Dušanu Filipoviću, koji je rukovodio adaptacijom Sokolane 400 novih dinara. Pohvalnice i plahete su dobili užički sporski radnici: Vlajko Kovačević, Milan Zečević, Milijan Cvijović, Gordana Cvijović, Milutin Zečevič, Blagoje Gukić, Radisav Subotić, Srbo Nikolić, Dragoljub Minić i Milan Aleksić. Priznanja su dobili i novinari: Milosav Krstonić i Đorđe Pilčević i doktor Stevan Savić..
.Sokolana je počela da radi 6. janura ove 1969. godine. Četiri godine Rako Subotić je pravio košarkaški klub “Sevojno”, žensku ekipu. Tada su svi smatrali da je najbolja užička košarkašica bila Mirjana Pejić (Mirjana Pejić Janković) koja je upisala medicinski fakultet u Beogradu. Tada je izjavila: “Svaki slobodan dan, praznik i nedelje iskoristim da dotrčim u Užice, da vidim svoje roditelje i da obučem dres “Sevojna”.
“Vis Vihori” su na ferijalnom Domu, prihod od subotnje igranke dali za postradale od zemljotresa u Crnoj gori. Njihov menadžer Miroslav Miljkovi} – Badžo je rekao: “Sve što smo zaradili namenili smo ljudima iz Crnogorskog primorja koji i dalje žive pod šatorima”. Čim su najavili svoju nameru, dobili su podršku. Dom ferijalaca im je besplatno ustupio salu, čak su i posetioci prihvatili skuplju ulaznicu tako da su na žiro račun za “postradale” uplatili 40.000 starih dinara. Tada su u VIS “Vihori” nastupali: Pavle Zlatić – Ricko, Dragan Petronijević – Švrćo, Ctojan Marsilija – Cole, Đorđe Vasič i Vlajko Memedović – Mendo.
Gradom se pronela vest da voda za piće nije ispravna… “Bioktoš je to odmah demantovao, “voda za piće ispravna, redovno je kontroliše zavod za zdravstvenu za{titu”.
“Raketa” je postala prvi jugoslovenski auto – prevoznik koji prevozi robu za Sjedinjene američke države po sistemu kontenera. Po ovom sistemu roba za Ameriku utovara se u specijalne kontenere, koji se potom prikačinju za šlepere i odvlače do hamburškog pristaništa. U luci se ne vrši pretovar robe u brod već se otkačinju konteneri i direktno tovare na brod koji, kada stigne u Ameriku, sa njega se opet konteneri prikačinju za kamione koji ih “šlepuju” na datu adresu.
Stari užički boem i šaljivdžija Grole pitao je lekara posle pregleda da li može piti šljivovicu. – Možete, – odobri mu on. – Po tri dnevno, neće vam škoditi. – Mnogo je doktore. – Zašto mnogo, zašudi se lekar. Popitete slobodno kad vam kažem. –Doktor Nikola dozvolio mi je tri, doktor Borivoje tri, doktor Svetozar tri… ne mogu finasiski izdržati…
Sonja Rajević Setila sam se da sam tada sa delegacijom ucenika iz ,,Nade Matic,, bila na proslavi povodom dobijanja priznanja.Bilo je posetilaca iz cele Jugoslavije i divno smo se družili par dana.
Žarko Vukotić Koliko su samo te generacije povezane, isreplitane, a da se ne poznaju. Učestvovale su u svim dešavanjima, a da nisu imale direktnog dodira. I ova retrospektiva ima neku prisnost životnosti. Šta god to značilo
