Bez užičke vojne muzike, koja je bila stacionirana u Domu JNA, nijedna proslava nije mogla da prođe. Nije to bio lak posao, naročito kad se maršira ulicama i svira kad “upeče zvezda”. Muzička pozadina svih važnih praznika i proslava u gradu nije mogla da prođe bez “plek muzike”. Kad marširaju ulicama, pravili su kraće pauze u hladu Parčića, šumici nekog drveta, da piju vode, osveže se, a onda bi nastavili. Bez užičke vojne muzike nije bilo te opuštene atmosfere praznika.
Užička vojna muzika je ispraćala i dočekivala goste, ispraćala na večni počinak i slavila heroje. Užičani su voleli svoju vojnu muziku, rado su se slikali sa njima i funkcioneri i deca, narod. Isti vojni muzičari u manjim grupama su svirali igranke i balove u Domu JNA. Mnogi su bili omiljeni i popularni u gradu pored Đetinje. Zahvaljujući njima mnoga užička deca su naučila da sviraju razne istrumente i postali vrhunski muzičari.
