Pre početka gradnje stanova za Valjaonicu vodila se velika polemika gde graditi – u Užicu ili u Sevojnu. Mišljenja su bila podeljena. Na sednici Radničkog saveta Valjaonice bakra 11. i 12. februara 1953. godine, od 19 prisutnih članova za gradnju u Titovom Užicu glasalo je 16, a za Sevojno svega 3 člana. Govorili su: „Težnja za izgradnjom stambenih objekata u Sevojnu je kulturna zaostalost pojednih ličnosti. Mi moramo ići tim putem da se naš industrijski radnik sa sitnosopstevničkim posedom makar i administrativnim putem preseli, da se poseda odrekne i da bude zbilja industrijski radnik, inače pod ovim uslovima on je za industriju štetan. Dalje, mi ne smemo zanemarivati ni pitanje razvoja grada Titovog Užica“.
Na kraju polemike, krenulo se sa argumentima: teškoće u prevozu đaka, domaćica, podizanje škola, izgradnja puteva, zadovoljavanje kulturnih potreba i drugo. Koliko je to pitanje bilo važno, doneta je odluka da se kolektivu objasni zbog čega je data prednost izgradnji u Titovom Užicu. Ali ova tema je bila aktuelna i dalje, dok je novi događaji nisu potisnuli. Tako je rešeno da se ruši staro Užice, da se pregradi soliterima, posebno na “Lipi”.
Užičke Vesti 7. avgusta 1952. godine su pisale: “Veliki zadatak stoji pred svim građanima Titovog Užica. Valjaonica bakra je zahtevala da joj se za početak iduće godine u gradu da teren, gde će graditi stambene zgrade. Zahtev je bio veliki: 900 dužnih metara sa minimalnom širinom od 15 metara. Narodni odbor je ovaj zahtev smelo rešio: jednoglasno je prihvaćen predlog da se sva novogradnja skoncentriše u glavnoj ulici. Bilo je potrebno da se izvrše sledeća rušenja:
„Stambena zgrada do Doma učenika u privredi i gvožđarska prodavnica „Gradine“ preko puta nje. Sve zgrade od pekare Obrada Jovanetića do Berbersko-frizerske zadruge, izuzimajući zgradu Davida Novakovića. Dalje, sve zgrade od Hotela „Zlatibor“ zaključno sa kućom Dragog Vukosavljevića, obe zgrade između Gradskog i Sreskog odbora i Apoteke, sve zgrade od Apoteke do Unutrašnjih poslova na Slanuši, sve zgrade iznad kuće Miodraga Kovačevića, Žitne pijace i kuće Koste Vraneševića, sve zgrade između kuće koja se gradi u ulici Serdara Mićića i velike Pekovića kuće, sve zgrade između četiri ulice na prostoru „Trumanove“ kafane i Zanatske radionice, sve zgrade između Žitnog trga i ulice u kojoj je bioskop „Zlatibor“. Rušiće se samo zgrade koje se nalaze na licu ulice do dubine od 15 metara u unutrašnjost. Pored ovoga, valjaonici se stavljaju na raspolaganje svi prazni placevi u glavnoj ulici“.
