Bela nedelja kod vas, imate li šta za nas?

21

Da se podsetimo tog užičkog zaboravljenog običaja, Pokladama – Beloj nedelji. To je poslednja nedelja, pre početka četrdesetodnevne velike pripreme hrišćana za najveći praznik Uskrs, Pokladna nedelja – Bele nedelje. U isto vreme kad se i zima bori s prolećem. Pokladna nedelja i još dva dana, to jest ponedeljak i utorak bili su dani i u starom Užicu zabava, ludovanja, zbijanja šala, maskiranja i svega što uz to ide. Mala bela nedelja je bila, poseban dan za decu, koja su se maskirala tako što bi obično na nekakvoj beloj krpi od pargara bojicama nacrtali nekakvi strašni lik, to stavili preko lica, izrezali rupe za oči usta i nos. Oblačili bi prevrnutu odeću, neki stari gunj i slično. Užičani bi rekli: “Baš su se dobro nakaradili”… Ponekad su se deca udružila pa su išli i u grupama.

U ponedeljak je bilo već malo ozbiljnije, na “veliku Belu nedelju“ išli su stariji. NJihove maske su bile malo ozbiljnije i bolje pripremljene, a “Velika bela nedelja “ bili su i malo bolje organizovani. Išli su u većim grupama od kuće do kuće, a naročito tamo gde su znali da se neko od ukućana plaši maskiranih ljudi.

Poslednji dan Poklada – utorak, bio je rezervisan za povorke dobro maskiranih mladih ljudi, žena, momaka, našla bi se i poneka devojka. Povorka je obično i nešto prikazivala, a najčešće su to bili nekakvi svatovi. Usput, takve maskirane povorke zadirkivale su prolaznike, zalazeći u avlije plašili su ukućane, često su ljubili i zadirkivali mlade žene i devojke, koje su se morale dobro paziti.Tražili su i dobijali jelo i piće, a gde nisu bili dobro primljeni znali su napraviti i neku štetu. Za Poklade su se spremali svi – od najmanjih do najvećih i najstarijih, a domaćice su pekle posebnu vrstu kolača. Nakon ovakvog celodnevnog ludovanja po Obično obično su svi završili negde na maskiranoj zabavi, gde su se do kraja izludovali, naigrali i napevali, jer sutra je već Čista sreda – Veliki post početak duhovne i telesne pripreme za Uskrs.

Stari Užičani sa kojima sam razgovarao osamdesetih godina su se složili da za vreme pokladne nedelje u starom patrijahalnom Užicu su priređivane “maske ili maškare”. tada su se muškarci prerušavali u neobične kostime s obaveznim maskama na glavi koje su praćeni “svadbenim” veseljem na ulicama varoši.

Surogat sveštenik je jahao magarca naopako. Mnogi stari užičani su pamtili da se u mladu prerušavao slovenac Poldi, da je sveštenika glumio pope Krstovića stric, a jenđe (Pratilje mlade na svadbi, deveruša turcizam): Milija Munjić, Neđo Pavlović i Jelenko Mandić. “Venčanje” je obavljeno na Rakiskoj pijaci na mestu gde se nalazila tovarna vaga. Oni su se, prolazeći gadom, zadržavali na raskrsnicama, ulazili u kafane, a radoznali građani su im davali priloge.

Retke fotografije sa užičkih Poklada. Surogat popa na magaretu naopačke tokom Bele nedelje.Šegačenje venčanja u Tovarnoj vagi, mladu je uvek glumio Slovenac Poldi, zaposlen u Pošingerovoj fabrici oružja…