Dan grada-ko te Užice ne bi voleo

35

Šta uopšte znači “Srećan dan grada”? Za mene Dan grada je memorijalni dan kada treba da se setimo ljudi koji su mnogo uradili za Užice i Užičane. Najviše su dali oni koji su dali svoj život za Užice, a zatim oni koji su svojim radom i postupcima najviše uradili za Užice i Užičane, da se Užice menja na bolje. Takve treba da izdvojimo kao gradske heroje na Dan grada.

Da im se zahvalimo i odamo počast, da im postavimo spomenik, bistu, memorijalnu tablu na mestima gde su živeli, da damo ulici ime po njima ili da im posvetimo neki plato na mestima gde su najviše uradili za grad. Ti i takvi ljudi zaslužuju našu pažnju, da budu naši heroji i da oni budu ti na koje možemo da se ugledamo.

Heroji su obični ljudi sa srcima od čelika. Njihova hrabrost, odlučnost i volja volje ih podiže i izdvaja kao ljude mira i slobode. Na memorijalan dan treba da pozdravimo ta hrabra srca naročito ona koja su položila svoj život braneći svoj grad, naciju kao i sve ostale zaslužne Užičane u svim sferama života. Dan grada možemo učiniti posebnim putem širenja poruke ljubavi i mira, organizovati karneval gde svi možemo učestvovati.

Možemo da kažemo i svoje mišljenje na društvenim platformama i sa većom svešću, izazvati društveno buđenje koje može izazvati pažnju u moćnim društvenim krugovima. Možemo na taj način doprineti do dođe do promene razmišljanja ljudi u pozitivnom smislu, da između ostalog dovedemo do pozitivnih promena, da i jubilarni dan bude dan za pamćenje.

Što se tiče spomenika koje postavljamo za večnost, njihova tišina je pesma koja najviše govori o onima koji ih postavljaju i vremeu u kom smo živeli. Neka i vandalizam nezadovoljstva ili zanemarivanja, bez razaranja vremena, svedoči generacijama, da smo zaboravili, kao narod, cenu slobode i slobodne misli i postupaka. Sloboda govora i sloboda djelovanja su besmislena bez slobode razmišljanja. A bez sumnje nema slobodne misli.

Moramo se boriti da naš dan grada ne postne Dan dekoracije, već da bude dan pijeteta, hrabrosti i sposobnosti. Dan u kome sa ponosom možemo reći pogledavši sa vidikovca na Zabučju: “Ko te Užice ne bi voleo”.