Гимназија на сточном пијацу

1854

Стара сточна пијаца, једина у граду, изградњом Гимназије и постављањем Еснафске чесме је већ почела да добија обрисе Трга са кућама Уроша Пешића и кућом Проте Гаврила Поповића. Када је изграђена Нова Пијаца, “Житна” стара са Гимназијом је коришћена за свечаности. Ова разгледница је претпразничко расположење дочека Обреновића краља и сина 1901. године. Ноћили су у Гимназији, где је адаптиран, како би данас рекли, апартман за ту прилику. А гимназијски „Зборник“ наставља о својим бившим ђацима:

Стара Сточна пијаца и нова Гимназија
Стара Сточна пијаца и нова Гимназија

После школовања у пространим учионицама ужичке гимназије, све више њених ученика ће одлазити у свет, у градове који се буду видели са њених прозора. Војислав Прљевић (1868-1900), из Љубања, отићи ће у Минхен, где ће студирати хемију. Ранко М. Јовановић (рођен 1883), отићи ће у Беч, где ће студирати на Техничкој високој школи. Љубомир Стојановић (1860-1630), будући државник, научник и академик, писац велике монографије о Вуку Караџићу, и приређивач издања Вукових дела и преписке, као и Миросављевог јеванђеља, старих летописа и шест књига Старих српских записа и натписа, студирао је славистику на Великој школи у Београду, а затим је студије наставио у Санкт Петербургу, код Франа Миклошића, па у Бечу, код Ватрослава Јагића, па у Лајпцигу, код Лескина и, на крају, у Берлину, код Ј. Шмита. Песник Милош Перовић (1874-1918), студирао је у Бечу и Лајпцигу, а у Цириху је одбранио докторску дисертацију из психологије и педагогије. Будући министар грађевина и саобраћаја у радикалским владама, Андрија – Андра Станић (1876-1954), у Берлину је завршио грађевински факултет. Творац српског градског романа, Милутин Ускоковић (1884-1915), студирао је права, и докторирао у Женеви.

У то време у ужичкој Реалки предаваће Љубомир Стојановић, будући држвник и један од највећих филолога које смо имали, затим Љуба Давидовић, чувени министар просвете и председник владе, па Настас Петровић, један од првака Народне радикалне странке у Србији, вајар Симеон Роксандић, филозоф и писац Милош Перовић, Драгиша М. Ђурић, каснији познати професор Београдског универзитета и многи други.