Она је сматана у другој деценији 20. века за најлепшу девојку Ужица. Била је ћерка попа Лаза Лапчевића и звала се Даница са Ракијског пијаца. И није била само лепа, била је то посебна Ужичанка, која је остала запамћена дуго времена у Ужицу по томе како се током Првог св. рата борила хигијеном и белим луком против епидемије тифуса Ужицу. Касније су ужичке породице својим ћерима давали имена по њој, најлепшој и најхрабријој Ужичанки. Тако је и мој деда Витомир дао својој ћерки име по Даници Лапчевић.
Он је био из познате и цењене, Ужичани су говорили “племићке”, ужичке породице. Један од синова једног од богатијих Ужичана, Ака Орловића, индустријалца који је имао фирму Орловић – Брајнштајн. Ако је поклонио плац за изградњу ужичке гимназије. Куће Орловића стари Орловића хан и “нова” стамена повелика приземна кућа су биле доле испод Гимназије на раскрсници тада црквене улице, где је данас Ускоковића пролаз. Ацо се из Првог светског рата вратио као ратни херој. Наочит и леп, доказано храбар, али и са посебним певачким даром, свидео се Даници. Венчали су се 1922. године и остали за незаборав Ужичанственог сајта, на једној од фото стаклених плоча Атељеа “Вукосава” Илије Лазића.
