– Divan si grade moj –
Divan si grade moj
svako te milije i voli
tvoji ljudi su veseli i čili
kroz te su često prolazili udruženi putnici kirijdžije stare na tvojim pijacama prodavali su dare:
luč, katran, šarene čuture, solanike, čankove
za groš, za marijaš, za dvanesluk…
Paljen si ptom vatrom i čelikom
bezbroj puta u jednom danu legenda
gromovi su rušili te mnogi
četiri zime i četiri leta
lomili su ti cvetove i grane –
sloboda je na krilima doneta…
nestaju tesne ulice i naprsle kućice,
Dižu se oblakoderi i kule,
domovi kulture, sporski tereni, bolnice.
Okolina ti je divna ko Đerdan
nižu se redom dela naših ruku
kombinat obojenih metala Sevojno,
“Partizanka: “Cveta Dabić”, “Prvi partizan”
Lep si kao majseke kada procvetaju ruže
Kao gora listom okićena
kao trava kad je za kosidbu
k ‘o devojka kad je za veridbu.
Divan si grade moj
i živećeš večno kao istorijska
o tebi su sročene bajke i mnoge priče
igre, pesme, vedere doskočice –
ti nosiš ime čoveka svih vremena
o divni grade – Titovo Užice.
