Prvi sladoled u Užicu pravio je moj deda Vitomir Kovačević, pekar – poslastičar, u svojoj poslastičarnici “Zdravljak”, po receptu Mustafe Pelivana, Goranaca iz Dragaša od 1923. godine. Deda je imao i kolica za prodaju sladoleda po gradu.
Šezdesetih godina najbolji sladoled u Užicu se prodavao u poslastičarnicama “Opatija”, “Jadran”, “Zora”. U Jadranu po Pelivanovom receptu.
Sladoled na štapiću bio je ove 1965. godine novina za Užičane. Neki su čak skupljali štapiće od sladoleda. Inače, prvi sladoled na štapiću prekriven čokoladom, smislio je vlasnik poslastičarnice u Ajovi, Kris Nelson. Njega je za novi izum inspirisao mali kupac koji nikako nije mogao da se odluči hoće li sladoled ili čokoladicu. Nelson je to objedinio i prvi sladoled na štapiću, preliven čokoladom, pojavio se 1934. godine. Od tada do danas izmišljeno je mnogo novih ukusa, ambalaže i novih načina da se ta poslastica učini što boljom. Za vrhunske majstore i dalje važe Italijani. U Užicu su dugo vremena bio popularni Somboledovi sladoledi na štapiću, koji su se pojavili 1968. godine u posebnim frižiderima na prometnim mestima po gradu. To se dogodilo zahvaljujuči Ugostiteljskom preduzeće Sloga koje je postavilo zamrzivače za prodaju sladoleda na štapićima od vanile i čokolade kod “Obnove”, Hotela “Zlatibor” i “Pariza” nasprem gornjeg ulaza u gradsku Pijacu.
