I klik klak u žargonu ima dosta značenja ali ja sam izabrao dva. Prvi klik-klak označava onomatopeju slobode u širokim boksericama. Drugi to je igračka koja se sastoji od dve plastične kuglice povezane kanapom preko prstena. Osim radi bacanja na električne vodove između bandera, klinci su ih besomučno kupovali da bi mogli da prave nesnosnu buku. To je i savršena naprava za nerviranje roditelja (kad već nemaš bubnjeve u sobia takodje za ubijanje rucnih zglobova i lomljenja rucnih satova. Ćale komšije Dula Bukvića Bukve se toliko iznervirao da mu je bacio klik klak kroz prozor i pogodio komšijin auto i naravno slomio mu vetrobran. Bukva nije zaboravio šta mu se desilo do kraja života…
Klik-klak je i sredstvo za prekraćivanje neviđene dokonosti tokom sankcija jer se nije radilo, muljalo se, petljalo, rešavale ukrštenice, grickale semenke, gledao basket. Ovaj izum je bio u stanju da vas provede od razočarenja (kada klackanje ne ide do onog zvuka mitraljeskog rafala) do ushićenja epskih razmera kada naklackaš nekih 15 – ak, 20 puta.To je toliko bilo bitno da si društvu pokazivao i podučavao ih kako se radi, obično idu komentari tipa ”vidiš sve je u zglobu”. Neminovna je bila žrtva koja se podnosi u vidu olupanih ručnih zglobova koji su znali i podobro da nateknu i pocrvene.
Klik klak i danas ima da se kupi ali mu je dodat umsto alkice plastični štapić od dvadesetak santimetra da bi se izbegli udarci po zglobovima… I onda je postao neinteresantan. Ali nije zaboravljen jer sve što boli se lako ne zaboravlja
